Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

07. јун 2014.

О свему што ме сада јебе

Све је сјајно у овом животу. Живео сам неки зен, апсолутна мирноћа ума, радио сам згибове и осећао добар бол у жилама. Човек би помислио да ће све заувек остати тако. Не, не би помислио, желео би да свака ситница остане иста. Чист поглед на свет, снага којом могу  циљеве изгурати кроз зид, све. Чак и лоша књига од неког модерног типа који је одавно мртав, а није Буковски. Брале, тај тип нема стила. Свака реченица му представља ово - Развалићу ти пичку тако да ћеш је моћи обући после. - само мало сликовитије и уз малу дозу разноликости. Нема ту стила, нема префињености... Не уме да каже - карао сам - и ту заврши сву причу, не уме да представи то на један узвишен начин, већ само просипа помије сопствене немоћи по читаоцима... 

И шта је данас са тим људима, сви су неке лајсне... Човек кога сам сматрао каквим-таквим пријатељем док му објашњавам ланац викања (ћале виче на мене, ја вичем на њега, он виче на асистента...) ме прекине на пола и каже - не би ти стигао да вичеш на мене, веруј ми, не би. Гледам га, мали дебељко, не гледа ме као пријатеља након хектолитара кафе и пива које смо поделили, већ као неког ко га угрожава, коме би скочио за врат... Мачо мен, да. Пу.

С друге стране је човек за кога сам мислио да је олрајт, али је упливао у мутне воде лептир стилом... Он је мало баталио цео тај свет и ене, дао би руку за мене из неког разлога. Суштина је да већина нас у ствари и не зна ко су им прави пријатељи. Да ли ти са сигурношћу знаш ко су ти пријатељи? Не знаш, да ти одмах кажем. Можда и можеш знати за понеког, али никад за све. Имаш и оне људе који бацају једне пријатеље у воду зарад неких других... Можда је то природно, откуд знам, али једну ствар сигурно знам - не може бити добро по ту особу. То је као да бацаш добар телевизор да би узео неки нови, који је можда кинески и радиће два дана, а можда и није... Коцка, класична. Све у свему, још једна битна ствар постоји - никада не улази у посао са пријатељима. Увек ће неко да испадне тешки папак и ти нећеш моћи ништа ту да урадиш, а ако урадиш, наљутиће се, а и испашћеш помало кретен у сопственим очима, јер пљујеш пријатеља због пара. Ако си са неким попио 2 милиона кафа, и са предусловом да ниси глуп као ја, требало би да схватиш да постоји разлог зашто сте попили толико кафа, тачније, да је тој особи битније то, него посао. Сјајан пријатељ блејач, нула од сарадника, добре сисе. 

Што се жена тиче, тек ту је журка. Један дан мислим како је живот сјајан, заскачу ме неке две жене, једна ми шаље мејлове преко блога, 'оће се упознамо, зна како се каже пичка на португалском, добре ноге, све, друга сасвим коректна, 'оће да јој објашњавам физику код мене зато што сам јој рекао да студирам електронику и телекомуникације... Други дан, физичарка има дечка две године, ова Чимба (португалски) се не јавља што имплицира да нема сеса, а ја не могу да се јавим, јер губим позицију мистериозног типа и опет нећу јебати ако се јавим. Гледам све те жене, никаква ме жеља не вуче, само ето, да ми прође дан, ако се нека јави или нешто, па да је мрачим, да јој просипам филозофију суботње ноћи, јер ме ионако ван тога комуникација преко интернета одавно не забавља... 

И тај кеш, милион планова, само ми кеш треба... Почео да купујем греб-греб, стојим по по сата испред киоска, само замене добијам, нигде кеша, на крају изгубим и оних почетних 50 или 100 динара... Треба да дипломирам до октобра, нећу стићи... Можда... Догодине у Книну! што би рекли ови моји из Крајине. 

Ма, јебеш све то, суштина целог света је да је мени лепо, ухватим се понекад кад ми је баш лепо... Шетам кера кроз неке ливаде, он око мене скаче, па се поваљамо по трави и смејемо се... Седим, пијем кафу и гледам у сунце и врх, зен брате... Она фора са малим моментима који живот значе. Само желим да доживим ону фору када велики моменти живот значе... Толико само хоћу, иако знам да је превише. А прво правило за покоравање света гласи - мораш да желиш цео свет да би покорио цео свет. Не знам да л' је неко то паметан рекао пре или сам сада ја лупио, али реално, то је најбитнија ствар. И реално, девојке до 30 годиница, одите на чет, се зезамо. 

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren