Свет није полудео, свет је сјајан

Овај свет је полудео драга - кажем док улазим у кућу и раскопчавам панталоне. 

Наравно да је полудео - одговара ми одсутно док лакира нокте у јарко црвену боју.

Седнем у фотељу онако раскопчан, слободан, уморан од живота. 

- Знаш ли да ме је неки кретен напао у жељи да ме пробурази маказама? 

- Стварно? И шта си ти урадио поводом тога.

- Па седим овде, зар не?! Измакао сам се и побегао. 

- Ох... Сјајно.

- Кажем ти, све је лудо. Била је и та клинка, човече, скоро да је гола ишла улицом. Пензионере сам виђао како бале за њом.

- Да, све је лудо. У ствари, није све лудо.

- Шта ти је? 

- Напуштам те. Нашла сам неког лепшег, јачег и сјајнијег.

- Па, погоди, то и није било тако тешко, зар не? Курво!

- Нисам ја курва, него ти мене не волиш, педеру!

- Зашто си још увек овде, зашто не покупиш своје ствари и одеш код "лепшег, јачег и сјајнијег"?!

- Није ми се осушио лак на ноктима!

- Чуо сам негде да је жена беспомоћна једино док јој се лак не осуши. 

- Да, то је добра фора. 

- Одлучио сам да је искористим. Повалићу те. 

- Наравно да ћеш покушати. 

- А шта ћеш ти да урадиш? Беспомоћна си, зар не? 

Кренуо сам ка њој. Бежала је око стола. Корак лево, корак десно, као на невидљивом подијуму смо мало заплесали, а онда сам је ухватио за зглоб и савио јој руку иза леђа. Потом сам јој другом руком раскопчао панталоне и свукао их. Онда се десила једна сасвим чудна ствар. Наиме, потпуно беспомоћна жена се мало осврнула и изгребала ми цело лице једним потезом. Било је страшно. Крв, очи су ми били затворене, био сам полу-слеп, изненађен, ошамућен. Пао сам на под. Она је села на фотељу и испочетка лакирала нокте. Било је неког поноса у њеном држању. Ум ми се разбистрио. Јурнуо сам у кухињу у потрази за неком крпом или фластером. Ничега није било. Само огледало. Узео сам га и принео лицу. Човече, биле су то бразде, заорала је четири велике дубоке бразде по мом сјајном лицу. Била је луда, заиста. Чуо сам је како виче. 

- Налакирала сам нокте, Оливере. Одлазим, збогом!

- Моје име није Оливер, ти дрољо, преваранту, варалице!

- Ма, као да је важно како се зовеш. Ћао аморе.

- Пуши га.

И тако је отишла још једна жена коју сам волео. Или сам тако мислио. Изашла је из стана натакарена на штикле и кренула преко пусте улице. Однекуд се створио неки прастари комби и бацио је на хаубу. Истрчао сам напоље. Била је баш лоше. Једну ствар сам научио тог дана. Жена није беспомоћна када лакира нокте. Али је поприлично беспомоћна када је у колицима изгураш из Ургентног центра. Волели смо се, пржио сам на кајгана и садио петуније, стављао облоке од камилице на моје сјајно лице, а она је била заиста мирна, и повремено је умела да саслуша моју најновију теорију о свету који је полудео.

Слични текстови:

• Камионџија апрувд Стајао сам пред огледалом и петљао око кравате.  "Знаш, не иде ти сако уз гаће", приметио је Мали кер Џо.  "Ид' у курац."  Мићун ме је погледао и преврнуо очима.  "Значи без кравате?", упитао сам… Прочитај
• Сунце није срећа Седим у стриптиз бару и то се чини сасвим природно, осим што није. Моја жена ће се за пет минута појавити на тој сцени, обгрлити шипку и измамити бале и паре од свих ових уморних филозофа радничке класе. Узмем још један цуг… Прочитај
• О храбрим делима адолесцената и оних који то нису Моје име је ВААСАНАКАМИИИИИ и припадник сам племена чије име не бисте могли да изговорите. Живим, наравно, у прашуми. Волим да ловим. И да хватам девојке за груди. Код нас то није ништа безобразно - свако воли да пипне нешт… Прочитај
• О тананој мелодији црвене боје Лука Маршалов је био један од оних несрећних типова који се роде на дну и ту и остану, заувек. Имао је сада већ четрдесет година и био је солидно грађен, са блиставим осмехом и вишеструко ломљеним носом који као да више ниј… Прочитај
• О добротвору Клинац је седео у ћошку и склапао Рубикову коцку. Коцкица је била толико мала да је једва видео. Био је ћорав. Али је и даље упорно вртео. Нека се песма разлегала кроз оронулу зградицу. У ходнику је седео физикалац и лагано… Прочитај