Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

7. мај 2014.

Матер псету

Сунчано јутро, птичице цвркућу, живот је сјајан и поред тога што желим запалити одређене пословне сараднике. Постоји ли Рај за људе који губе живце и косу због нечовека, козјих избљувака на које је осуђен јер је сиротиња и не може им рећи - јебите се? Седим тако за столом, а мирис дувана долази однекуд до мене... Погледам лево, нема никог. Погледам десно, и даље нема никог. Одједном, капну ми нешто на главу. Почешем се, погледам горе - медвед са црвеним очима и хидрауличким чекићем уместо леве шаке се раширио као тепих и покушава опстати непримећен на плафону. 

- Ајд', шта се стидиш, сиђи одозго. 
- Али, ја сам крволочни медвед инфициран смртоносним вирусом и имам хидраулички чекић уместо леве шаке, да ли стварно не осећаш страх?
- Дај болан, да сам се бој'о сваки пут кад се појавила тако нека аномалија на мом плафону, никад ништа не бих постигао у животу. 
- Аха. Ти си неки баш опичен.
- Ај седи, тек је други дан славе, свега има, да поједемо и попијемо. 
- Али ја не волим то печено, пржено, знаш, пазим на холестерол. 
- Ид' укурац, пазиш на холестерол, а пушиш, пичка ли  ти стринина!
- Па заражен сам смртоносним вирусом.
- Па шта ког курца пазиш на холестерол онда?!
- А брате хоћу да изгледам до јаја док сам жив. А и кад умрем, оно.
- Јебеш то, него имам неку крушку, из Крајине од ђеда, док је још био жив, једном умало поп од ње не изгину.
- Може.
- Ево је.
- Куд донесе једну чашицу, знаш да имам смртоносни вирус?
- Ма немам чистих, тек је јутро. А и што би рек'о мој стари - пиво после никог, вино после понеког, а ракију после сваког.
- Ај, уздравље.
- Живио. Него, требаће ми твоје услуге нешто касније, треба нека врата ојачати и тако то.
- А није то, то је само за украс, не ради мени баш тај хидраулички чекић. Мислим, ради, али као обични чекић.
- О Боже драги, још један грдан пословни сарадник. 
- Али могу ти помоћи да се осветиш тим што су те изнервирали, фактички, зато су ме и послали овде. 
- Аха. А шта ја теби дођем заузврат?
- Литру ракије и по киле чварака. И да потпишеш да ћеш служити војску, иако није обавезна.
- Договорено, дај шапу да се рукујемо!

И тако су људи, наредних неколико дана слушали о злочинима који су потресли земљу, нарочито јужни део земље, око Ниша. Пронађен је велики љубитељ животиња ишчукан чекићем и кључем тријес' два по главуџи, обешен о леву нову у розе хеланкама на тргу. То је оно главно било, сви остали злочини бејаху мали и неважни. Било је и пријава да је виђен медвед црвених очију са хидрауличким чекићем уместо леве шаке, али на то се нико није обазирао. 

Слични текстови:

  • Будућем крему друштва Седим, планирао сам да радим, али - не да ми се. Гледам неке људе по друштвеним мрежама и тако су сјебани... Мислим, не говорим о обичним људима. Говорим о људима који би требало да буду крем овог друштва, будући писци, нов… Прочитај
  • Када ти се вино умеша у снове Најбољи дани у мом животу су били они када бих устао без неких битних обавеза и упутио се негде, међу моје људе, да седимо на сунцу, слушамо џез и пијемо неку кафу, вино или пиво. Сваки пут када би се то десило, нашао бих н… Прочитај
  • О чмрљама Чмрљаве девојке су чмрљаве.  И људи су чмрљави. И ја сам чмрљав. Још увек нисам смислио шта то тачно значи за мене, али то не мења чињеницу да смо чмрљави.  Ноћас сам седео са неким новим људима. Нек… Прочитај
  • Ха, романтика Она је стајала покрај великог бетонског стуба, а ја сам подигао своје шаке и погледао их. Онда сам их положио на њу и уз осмех, пољубио је. Ето, није тако тешко. По први пут у животу. Фак. Да ли ћу се цео живот осећати као … Прочитај
  • Револуције су започињане у мање од четрнаест квадрата Седим овде, у својој столици... Цар сам, јебени Император сувереног краљевства од четрнаест квадрата... Познајем ово место боље него било које друго на овом свету. Хладно ми је, али се осећам тако добро, тако живо, док пише… Прочитај

1 коментар:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren