А сада стварно...

Лежим у спарној мајској ноћи, а она седи у баштенској столици и гледа ме. Њене очи као да играју неку игру са мном, игру моћи коју не разумем. Могао бих јој дати све, док ми шапуће на руском или француском неке сасвим обичне речи, заиста бих. А она и даље седи у столици, смешка се и гледа ме равно у очи.  Почињем да мислим да су то у ствари очи демона... Можда привид, можда нису стварно ту... А онда кажем себи, реци јој нешто, као оног пута пре. И кажем јој - здраво.

- Здраво скоте.

- Где си била до сад? 

- Није важно, зар не?

- Није, сада си ту. Помислио сам да ниси стварна.

- Одувек нестварно изгледам. 

- Нарочито када ми шапућеш нешто...

- Хм. Желиш руски или француски?

- Руски. 

И онда приђе ближе, скида гумицу и њена плава немирна коса пада и пада... Седнем у фотељу, а се наслони до мене и прекрсти ноге. Гледам је и она гледа мене. Онда почне да шапуће, а ја престанем да венем. И све као игра тече, мада одувек сам имао неки нејасан осећај да је ово игра са великим улозима. Шапуће ми скроз на уво, могу готово осетити њен језик како се помера и извија стварајући те звуке красноте... И све ми је равно до Сунца, осећам како додирујем ветар и облак и испуњен сам срећом која се не може мерити обичним мерилима среће...

А онда схватам да сам окружен мраком и чујем доктора како каже - овај је сада стварно мртав.

Слични текстови:

• Матер псету Сунчано јутро, птичице цвркућу, живот је сјајан и поред тога што желим запалити одређене пословне сараднике. Постоји ли Рај за људе који губе живце и косу због нечовека, козјих избљувака на које је осуђен јер је сиротиња и … Прочитај
• О зидовима и шансама шансона Све ово је ништа. У окрету карте можеш видети будућност, али све се своди на шансе... Шансе прорачунаш, погледаш, сагледаш, окренеш-обрнеш и кажеш - упркос свим шансама, идем! И залетиш се као никад у животу, пун елана, у б… Прочитај
• А сада стварно... Лежим у спарној мајској ноћи, а она седи у баштенској столици и гледа ме. Њене очи као да играју неку игру са мном, игру моћи коју не разумем. Могао бих јој дати све, док ми шапуће на руском или француском неке сасвим обичн… Прочитај
• Снове сам снио Сунце ме пржило док сам седео у парку. И дошла је она, сасвим непозната, села поред мене и погледом упрла у Дунав... Гледам је, њену красну косу... Ја те волим, хоћу рећи, имена нису важна... Она коврџава, свет осликава... … Прочитај
• Мали облаци онога што мора бити Било је вече, киша је падала напољу сип по сип, а ми смо седели у мојој соби. Напола реновирана, имао си шта да видиш. Мало ламперије, па много, баш много дасака по којима су знале ходати стоноге и борити се са мојим пауков… Прочитај