Давно сам прошао кроз лоше пределе папкара

Небо је сиво и ја сам сам.
Желео сам постићи неку величину,
али у мени сувише тога дрема,
све оно што ти се учини да
вреба из ноћи
која је попут сваке друге,
пијана, лоша,
заиста мирна и красна
попут света кроз који шиба ветар...

И само лежим,
у гаћама,
млад, а стар,
препознајући у сенкама
оно што је требало знати
још давно...

Давно, док сам био
млад и само млад,
неискварен уживањима телесним
и вантелесним,
покварен попут Исуса,
благословен попут Сотоне,
леп као најружнији пас на свету...

Пролива се по мени
љубав
и срећа
и успех преваранта,
али ништа од тога не остаје
само проклизи кроз прсте
попут мало воде
коју не можеш сачувати
на длану или у косу...

Живим у роси,
а лето је ту,
неумољивим корацима
ми стаје на реп.