Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

03. мај 2014.

Оли

- Верујеш ли у виле?
- Сувише сам курви познавао да бих веровао у виле.
- А да ли верујеш у праву љубав?
- Понекад. Када лежимо у мојој соби, загрљени и гледамо у ламперију замишљајући облике.
- Не можеш веровати у праву љубав понекад.
- Па не можеш ни ти веровати у заувек, јер то тешко данас пролази.
- Е баш могу.
- Па добро.
- А ја мислим да си ми једини вечерас привукао пажњу.
- Па то је оно што ја радим - привлачим пажњу.
- Озбиљно ти бре кажем. Хихи.
- И ја теби. Моја бивша ни сузе није пустила за мном, толико сам био добар.
- Па то је било давно, не бедачи се.
- Јест', има пе'шест дана.
- У бре, јеси неки свеж, хахаха... И ја сам скоро раскинула.
- Рифреш, што би рекли. Што си раскинула?
- Па био је много бре мутав... Ни приближно разговорљив као ти.
- Свако мушко постане мутаво након дужег времена у вези. То је еволуциони фазон за сачувати главу када жена полуди.
- А јеси кретен.
- Оли љубити?
- Оли.
Пар минута касније, кренули смо негде да будемо сами. Сео сам у кола и пет минута касније ме је декн'о, отпозади, неки голф. Цео се југо стрес'о и уследила је шорка. Ништа се није десило лудој жени на сувозачком седишту. Ни возачу ништа није било, само се свет срушио. 

2 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren