Сунце ме пржило док сам седео у парку. И дошла је она, сасвим непозната, села поред мене и погледом упрла у Дунав... Гледам је, њену красну косу... Ја те волим, хоћу рећи, имена нису важна... Она коврџава, свет осликава... А тишина чини трен страшно свечаним. Хоћу рећи - ћао, мацо, ја сам тај и тај, иако теби то ништа не значи... А она и даље гледа...
31. мај 2014.
29. мај 2014.
А сада стварно...
Лежим у спарној мајској ноћи, а она седи у баштенској столици и гледа ме. Њене очи као да играју неку игру са мном, игру моћи коју не разумем. Могао бих јој дати све, док ми шапуће на руском или француском неке сасвим обичне речи, заиста бих. А она и даље седи у столици, смешка се и гледа ме равно у очи. Почињем да мислим да су то у ствари...
26. мај 2014.
Давно сам прошао кроз лоше пределе папкара
Небо је сиво и ја сам сам.
Желео сам постићи неку величину,
али у мени сувише тога дрема,
све оно што ти се учини да
вреба из ноћи
која је попут сваке друге,
пијана, лоша,
заиста мирна и красна
попут света кроз који шиба ветар...
И само лежим,
у гаћама,
млад, а стар,
препознајући у сенкама
оно што је требало знати
још давно...
Давно, док сам био
млад...
19. мај 2014.
О зидовима и шансама шансона
Све ово је ништа. У окрету карте можеш видети будућност, али све се своди на шансе... Шансе прорачунаш, погледаш, сагледаш, окренеш-обрнеш и кажеш - упркос свим шансама, идем! И залетиш се као никад у животу, пун елана, у бетонски зид. Паднеш, све боли. Нешто касније устанеш и као да си заборавио шта је било први пут - са пуно елана се залећеш у...
12. мај 2014.
Шеди Буковски, како фамилија?
Седели смо Буковски и ја, јутрос, у рану зору. Целу ноћ су неки људи свирали гитаре, а неки људи су пили и певали и замишљали да није јебених трин'ест степени напољу. Погађате, ја сам био у овој другој групи. Онда сам се попео до стана моје драге пријатељице и сео за сто у кујни. Кујна к'о кујна, велики фрижидер, судопера, тераса... И сто, коцкаст,...
7. мај 2014.
Матер псету
Сунчано јутро, птичице цвркућу, живот је сјајан и поред тога што желим запалити одређене пословне сараднике. Постоји ли Рај за људе који губе живце и косу због нечовека, козјих избљувака на које је осуђен јер је сиротиња и не може им рећи - јебите се? Седим тако за столом, а мирис дувана долази однекуд до мене... Погледам лево, нема никог. Погледам...
3. мај 2014.
Оли
- Верујеш ли у виле?
- Сувише сам курви познавао да бих веровао у виле.
- А да ли верујеш у праву љубав?
- Понекад. Када лежимо у мојој соби, загрљени и гледамо у ламперију замишљајући облике.
- Не можеш веровати у праву љубав понекад.
- Па не можеш ни ти веровати у заувек, јер то тешко данас пролази.
- Е баш могу.
- Па добро.
- А ја мислим да си...