Џиберима

Верујеш ли ти у љубав у хиљаду димензија? Ја верујем. Маму им јебем, они астрофизичари... Серу. Много. Фазон, те овако те онако, те овол'ко димензија те онол'ко. 'Ало. Нађеш фантастичну мачку. Онако, баш да је волиш, да ти се срце стегне кад је не видиш дан или два и да ти то исто срце прескаче и отказује кад је видиш или, бокте, пригрлиш. И 'ајд сад ти мени објасни да љубав не постоји у свих десет или стотину или хиљаду димензија? Не можеш. Не зато што сам будала, већ зато што нема доказа за било шта о чему говоримо. Дакле, ја кажем да постоји. Љубав. Моја. За моју мачку. Свуда. И подједнако сам у праву и подједнако сам битан као било који од тих IQ ликова. И тако... Јебите се џибери.

Слични текстови:

• Питање живота Седим за овалним столом и осећај је добар. Ништа ме не жуља, ништа ми не смета, топло је и удобно... Питање за питањем искаче, али једно ми привлачи пажњу. Шта бих радио да се пробудим једног лепог јутра сасвим сам на свету… Прочитај
• Лежим и седим и стојим и слушам... Корачам кроз поноре мрака, а депресија свија своје нежне руке око мене. Депресија, божанствена увертира у срећу. Да не постоји она нико не би умео да буде срећан. Били би срећни идиоти и празни, али нико други. Нико вредан … Прочитај
• Потпуно бесциљно Слушам инструментале... Искључиво инструментале. Не знам који ми је. Тако ми дође да седнем, попијем кафу и ударам по тастатури целу ноћ. И тако месец дана. Сваку ноћ. Да напишем роман. Схватио сам какав роман желим да напи… Прочитај
• Идеална ствар Идеална ствар. Што дубље газим у ову суботу, тамо ми се чини да сам све даље од ње. Идеална ствар би била да имам идеалну девојку и да лежим на идеалном кревету гледајући у идеалну ламперију. Наравно, ништа од тога не посто… Прочитај
• Патка 102 Не умем. Дан је надвисио ноћ и ноћ је прогутала дан, а ја и даље не умем. Мисли су ми као расуто стакло у свемиру, тако нестварне и неспојиве... Мрзим ове дане када не умем. Мрзим тада и непријатеље и пријатеље и свет, а по… Прочитај