Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

9. мај 2013.

Кашмирска

Четрнаест коцкица сам офарбао на папиру...
Друштво ми праве Достојевски, Ремарк и Мирјана Бобић Мојсиловић...
Јесењин, Агата Кристи и надасве Буковски...
Друштво мртвих и помало живих песника, писаца и лудака чини ово вече 
баш лепим, 
и неки колач који се никоме не свиђа сем мени.

И једног дана, 
када се оженим,
ујутру ћу волети жену,
преко дана ћу радити,
послеподне ћу лежати
и макар једном недељно ћу
овако седети,
сам,
и баљезгати о стотину глупости
чије би излагање прекинуло женино "будало",
ортачко "идиоте" или клиначко "па ти си геније".

Нисам сигуран да ли бих више волео 
да ништа од тога није тачно
или да је све. 

Не знам да ли сам луд,
али предивно је седети овде,
пити, јести, слушати тишину и музику на смену,
посматрати собу коју сам претворио у рај
и писати о томе,
тек тако, 
лако,
без усиљености 
стила
или било каквих мисли 
о лошим речима које би ми сваки белосветски шаран 
упутио прочитавши ово
и згрозивши се мојом лошом употребом аориста, презента
или неког сличног курца.

Парче духа спакуј у речи
и урадио си више,
заронио си дубље од свих тих
који познају само граматику
као улар коњи...

Кажем:
Хајде, 
ви несрећни коцкари,
не ослањајте се на срећу...
Постаните бољи у умећу,
јер то нешто значи.

Кад ти неко каже да умеш.
Седиш на бетону исколачених очију
и у неверици понављаш -
ја (нешто) умем. 

И ето. За трен си бољи
од већине људи које знаш.

Сви смо ми јединствени.
Само смо глупи к'о курац.

И кажем,
доста сам срао за вечерас,
идем да спавам.

Слични текстови:

  • Суштински важна песма Хладним данима пуштам се низ пут... Ходам кроз стаклени зид и опстајем потпуно обавијен маглом. Стојим загледан у путоказ на раскршћу и све одједном има смисла. Суштина сломљеног стакла говори да не можеш начинити корак наз… Прочитај
  • Недостаје Да ли ти је икада недостајала нека мачка чак и пре него што је отишла? Мени моја ево недостаје пуних неколико дана... И не знам да ли ће се вратити. Питам се да ли ће доћи, а није још ни отишла. И тако, пијем помало, пат… Прочитај
  • Сјајној будућности у част Када не бих радио по цео божији дан, И када бих имао жену, не девојку већ праву жену, моју жену... Када бисмо се волели као Бони и Клајд, И када бисмо отпутовали негде, напили се, можда и направили неко срање... Када бисмо … Прочитај
  • Умримо Умрети од апсолутне љубавииии додирујући несвест грлећи кроз небо све оно лепо што можеш видети или осетитииии И да, неки ће људи пуцати у ваздух, а неки ће јести воћни јогурт и сви кредити ће бити емотивног карактера док б… Прочитај
  • Вечерас пијем сок од поморанџе Вечерас је још једно сјебано вече... Онако, знам да ћу седети крај те једне мале, некадашње, и знам да нећемо разговарати о ономе о чему би требало... А ја опет идем,  отворених синуса,  мртав,  клан … Прочитај

2 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren