Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

02. април 2013.

О црвеним сновима

И Бог пуцну прстима,
створи ме и рече -
овај неће написати роман,
И биће нешто, кад сви буду ништа.

И ето ме сада,
двадесет година касније,
седим над празним папиром
ослањам се пуном главом
на чисте дланове
и покушавам
и остављам
и мрзим цео свет.

Имам пламену мачку
која сматра да је третирам лоше,
можда је то и истина,
али ја заиста не умем другачије.

И све је тако тмурно.
Ћутим.

Седим сам у соби
у којој су сенке одиграле
хиљаду представа
на црвеној ламперији.
У ствари,
више је браон него црвена,
али то није важно,
зар не?

1 коментар:

  1. Каква је шмизла та твоја мачка.
    И у ствари,
    више је браон него црвена.
    :D :*

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren