О црвеним сновима

И Бог пуцну прстима,
створи ме и рече -
овај неће написати роман,
И биће нешто, кад сви буду ништа.

И ето ме сада,
двадесет година касније,
седим над празним папиром
ослањам се пуном главом
на чисте дланове
и покушавам
и остављам
и мрзим цео свет.

Имам пламену мачку
која сматра да је третирам лоше,
можда је то и истина,
али ја заиста не умем другачије.

И све је тако тмурно.
Ћутим.

Седим сам у соби
у којој су сенке одиграле
хиљаду представа
на црвеној ламперији.
У ствари,
више је браон него црвена,
али то није важно,
зар не?

Слични текстови:

• Далеко одавдеУдарам тупим прстима смрти по тастатури, слушам цвеће, лале и руже, цвеће пакла, како расте. И није ми криво, што се ништа не догађа, гледам у плафон, бео и црвен, мислим о себи и тежини храстовог дрвета, мислим о камионима и… Прочитај
• СпаситељуУбише те, као последњег гада. И док си био доле, неке су лоле порицале да те знају и воле. Вратио си се, и рекао здраво, људи су падали у несвест, не верујући очима, али верујући у тебе, коначно. А ти си се насмешио благо … Прочитај
• Јутарња песма Волим ова јутра. Мрачна загушљива соба и поглед на твоје беле груди. Волим глобус. И тебе на мени.  … Прочитај
• О дивљим коњимаСве је ово црно и жуто и неважно, и док ти господари таме шаљу месечине и зрикавце, ти јуриш дивље коње свога бића по планинама и ливадама и скривеним шумарцима, а дивљи коњи твога бића беже од тебе и не можеш не можеш их у… Прочитај
• У црну рупуУ неким ноћима си уморан и не спава ти се, не пише ти се, ништа ти се не ради. Лежиш у тишини, и гледаш у мрак, мислећи - мора да је овако, отприлике, у црној рупи. Жена те не воли, ни мачор те не воли, кер те гризе и … Прочитај