Лежао сам на каучу,
свестан да нисам добар.
Устао сам у подне,
није било воде.
Нека подједнако лоша
цев је пукла
остављајући ме
покушајима
сарадње са киселом водом.
Није ишло.
Лежао сам на каучу,
у гаћама и даље,
а онда ми је попа
бануо у кућу,
тек тако,
знајући да је добродошао.
"Видим, одмарате мало!",
казао је попа,
"Одмарам", казао сам ја
и навукао панталоне.
Онда је он обавио службу
и све је било супер,
мирис тамјана,
готива тотална...
Отишао попа,
а ја одлучио да се самопрокламовано
крстим водом (сада светом водом)
која је стајала ту.
Умијем се,
много ми је лепо,
као да све то има неко дубље дејство,
као да крштење има рок трајања
или мора да се понавља
док се коначно једном
не прими...
И тако,
поново крштен (и по први пут самокрштен),
јездим кроз живот,
или макар дане,
чинећи каква добра дела;
И као штиглић,
седим на вр' гране,
док ме моја мачка
у подножју чека.
0 коментара:
Постави коментар