Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

19. јануар 2012.

Понекад

Понекад само седим у овом нереду, изгубљен и сам. На јастуку те нема већ дуго времена, а мени дође да те потражим...Мени само треба једна као ти, да ме разуме погледом и награди осмехом, само то. Јебеш романтику, лош сам у овоме...Увек боље прође неки квази шмекерчић који ти пусти Сергеја и ти одеш са њим, а не би требала. Штавише, требала би да будеш овде и сада, поред мене, да ти се мрси коса и да не могу да дишем од ње, да чујем како дишеш, као пре...

Знам много људи који се напијају због промашених љубави или живота, али само једног који пише да не би полудео, због тебе.  Држи се за реч као за сламку и не пушта, понекад се само ухвати за главу и ћути у мраку, чекајући да се појавиш однекуд као вила...А тебе нема, ниси више девојчица...

Некад си ме звала - чудо моје, али већ дуго времена ме не зовеш уопште...Изгледа да чудо више не сија као пре...Изгледа да је само још једна карика у ланцу судбине...

Кад си ми рекла да је мој живот шит, била си у праву...Спавам много, понекад одем на факс и понекад се напијем много...Има ту и разних дама, неке волим више, неке мање...Али, чињеница је, моја мила, да их волим. Не као тебе, наравно, то никад...Некад играм фудбал, шутирам јако и помало псујем, буде ми боље на трен, онда напишем нешто добро и ето...Мало се разболим, као сад, па оздравим и онда све испочетка. 

И даље често сањам, али немам коме да испричам те луде снове, бар не неком ко би разумео. Понекад...Ма ништа. 

Фалиш ми, ето...Иако ово одавно више не читаш, можда...Можда схватиш колики је универзум, чуо сам да се само шири и шири...Е, толико ми фалиш...Лепото.

5 коментара:

  1. Prvo, sviđa mi se dizajn. Sad ga prvi put vidim. I vredan svake hvale je. Živeo minimalizam. Drugo, jebote, nemam tendenciju da te čitam u kontinuitetu, ali ad hok čitanje koje praktikujem, daje bolji uvid, zbog jasnih razlika. Sve si bolji i bolji. Keep it up, lad.

    ОдговориИзбриши
  2. Brate...dobar si lik i sve...I dobro pišeš i to...Ali nemoj mi ovo raditi. Dizajn je star nekoliko meseci, to nije ni bitno...Nego, ovo nije priča, razumeš, ovo sam napisao onako iz duše i ovo "Sve si bolji i bolji" bi išlo uz bilo koju priču od juče, prekjuče, od pre mesec ili dva...ali ne i uz ovo. Hvala ti na lepim rečima, ali me pomalo vređa ovaj tvoj komentar na ovom mom tekstu. Na bilo kom drugom bi se veoma obradovao, ali ne i na ovome. 

    ОдговориИзбриши
  3. Mito, samo da ti, onako ženski, kažem da bih volela da mi je neko ovako nešto posvetio. Naročito umesto svega onoga što su mi inače posvećivali. Eto... 

    ОдговориИзбриши
  4. Pazi matori, mnogi imaju balast na duši, neki veći, neki manji, a ne umeju da se izraze. Nije sve ni u osećanjima, iako, slažem se, ogroman deo jeste. "Sve si bolji i bolji" se odnosilo na umetnički izražaj. To da je iz duše se vidi, oseća se među redovima, zaista nisam našao za shodno da to napominjem. Da li bi to tako bilo da je ovo prva stvar koju si napisao? Osećam se pomalo tužno što te je moj, nadasve, dobronamerni komentar uvredio. Nije bila namera. I opet, ostaću pomalo nedorečen, k'o zna možda u nekoj bližoj-daljoj budućnosti, uz neko pivo, dovršim misao...

    ОдговориИзбриши
  5. Onda te nisam razumeo. Jebiga, malo sam sjeban bio to veče...Znaš kako, mene je štrecnulo to "sve si bolji i bolji", jer zvuči kao da ovako nešto pišem svaki dan, a ne pišem. To je trip, ako me razumeš. I okej je, kapiram da je iz najbolje namere, rekoh ti da bih se obradovao bilo gde da si napisao to...Morali bi da se dogovorimo jednom da odemo na pivo. Kontam da bi imali o mnogo stvari da raspravljamo. Pozdrav matori!

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren