Шта ја знам.

Опет ја о Рари Шимином. Синоћ, у неком бледом стању учмалости, седим са старим и крене прича. Ретко кад ми причамо, онако људски. Сувише смо...не бих рекао различити, али од почетка имамо тај неки однос...Ја дангуба, нерадник и пропалица, он - кратког фитиља. Као пас и пас, ако ме разумеш. 

Него, иде прича синоћ, иде и иде...Тече као Уна, река на којој сам требао одрасти. И поново дођемо до Раре. Каже стари, "Знаш, Рара је волео да лута.Да иде, да спава напољу, да једе сваки дан на другом месту. И кад би му се поцепале чизме, он би само прошао кроз неки засеок, и ако би видео да испред нечијих врата има троје чизама, узео би једне и наставио. Једном су га тако ухватили, а он се само бранио: "Па шта ће му? Он има троје!"" Није Рара разумео свет. Јебига. 

Ал' било би лепо да је тако. Да имаш једне чизме и да ти више не треба. А не да имаш различите патике за годишња доба, месеце, па чак и дане у недељи. Реално, много смо се ми опустили. Компјутер, фотеља, курац палац. Немојте ме погрешно разумети, ја сам велики комформиста, али, брате, једна фотеља је океј - не три. Једна сијалица је довољна, не три. Један ауто је довољан, не три. И није сад неко зелена пропаганда срање. Само сам забринут, за педесет година ће нестати нафте. Пу, пичку материну, нашло је кад ће! Баш мене, за живота, да закачи. А и ја, как'и сам наопак, има син да ми буде неки лелемуд па ће бити:

- Е ћале, ако 'оћеш да те возим у болницу, зато што ти се поново укочио титанијумски инстант кук, па сав шкрипиш, купи ми, лепо, ауто. 

- Шкк, ауто?!! Од моје пензије? Купи га сам, 'ебем ти лебац који једеш. Четр'ест у буљи, а ништа ниси стек'а, водаш оне жене са три сисе, трошиш новце улудо. Женоо, дај тринаестицу. Сам ћу поправим, не треба ми болница. О људи моји, свашта!

- Не могу, бре, човече, морам да укључим сушилицу, опет ми цркла пумпа у оку, ево плачем к'о киша.

А аути? Па, вероватно ће ићи на кокс или на дрину, без филтера. Шта ја знам. 

Слични текстови:

• Како сам покоравао свет Постојим, па баталим све. Па запалим цигарету, ужасан смрад катрана се осећа, и одлучим да је крајње време да постигнем нешто и заиста не желим да баталим све. Онда баталим све. Кажем јеби се доручку, бријању, писању, пиву,… Прочитај
• Музицирај кад не умеш - Кишица пада. И мрак је. Да ли заиста мислиш да је икога брига за нас? - Не знам. Не бих рекла. - Ни ја. Чуј, ја... Мислим, требало би да почнемо да стварамо. - Мислиш да је то тако лако, а? - Знам да није. Заједно смо у ов… Прочитај
• Ма, биће све у реду Нисам био неки савршен тип... Гадан, мршав, упале груди... Ни она није била ништа посебно. Мислио сам да смо посебни због наших мозгова... Али какве везе мозгови имају са пивом? Она је само пила и пушила Честерфилд плави, а… Прочитај
• Живела срећа Кренем у продавницу пре неко јутро и деси се нешто заиста чудно. Иде Лаки преко улице и маше. А ја већ смотао бајс удесно, гледам га преко рамена и покушавам да схватим. Лаки је један ћелавац са цвикерима кога знам из краја… Прочитај
• Пази где те поглед води До пре пар година имао сам чудан фетиш, јебига. Волео сам да их гледам како се купају. Некад је био довољан двоглед. Некад не. Некад сам ишао далеко, до камера чак. Једном сам висио са седмог спрата. То је била авантура. Ал… Прочитај