Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

9. новембар 2015.

Крај

Па, дошао је и тај дан. Време је да пустим Барутану у свемир. Желео сам да то буде на петогодишњицу блога, али и овај дан је добар као и сваки други. Не мора све да има неку симболику, сувише се оптерећујем тиме... Овде сам објавио скоро 900 постова, што је...

8. новембар 2015.

Идемо горе

Зурим у празан папир... И таман размишљам о томе шта желим да кажем, а мој мачор устане и дође и легне код мене. И шта да размишљам. Јебеш размишљање. Рекао сам неке ствари потпуном странцу. И осећам да коначно видим решење за неке ствари. Кроз два месеца ће све бити тотално другачије. Малопре сам сковао један озбиљан план. И имам поред себе једног...

7. новембар 2015.

Је л' ти тата терориста?

Данас су у пошти мислили да ћу да их опљачкам. Те дигни руке, те скини капуљачу, радница и чувар побенавили зато што сам вадио телефон из џепа док сам журио да уђем у пошту. Не знам шта да мислим о томе. Разумем их, ипак је то мала пошта и сами су, а и драго ми је што раде свој посао како треба. Али брате, јебено, толико се трудим да изгледам пристојно...

5. новембар 2015.

Записи из поткровља вол 2

Гледао сам сада послове у великим компанијама... Нисам још увек ни близу да будем идеалан кандидат. Мислим, имам ја сад кинту и све, супер ми је, али некако, желим и то да пробам. Нећу цео живот да будем слободњак, хоћу да имам лепу каријеру. И тако.  Пишем једну књижицу, требало би да буде готова до краја месеца. Мислим да ће бити пун погодак....

1. новембар 2015.

Можда некад одиграмо опет

Она је изгледала дамски умишљено, а често и глупо... Хаљина и шминка, увек, али се чинило да јој сабирање и није јача страна... А онда сам је провалио... Она је брилијантна... Играли смо ту игру, и први пут сам у животу изгубио... Била је боља. Нисам то очекивао. Њена игра је била негде горе, ван домашаја деце... И чини се као да цео живот игра... Изузетна...

27. октобар 2015.

Понекад је довољно да попричаш сам са собом...

Па, шта има? Шта радиш, како си? Зашто више не ствараш? Где су приче, песме? Зашто само седиш и кукаш, а понекад се и тресеш? Зашто ти који си преко дана најстабилнија личност на овом јебеном свету хипервентилираш када легнеш у кревет? Тресеш се, имаш нападе тоталне неуротичности, нервозе, не можеш себи никако да помогнеш и ништа не може да ти помогне....

26. октобар 2015.

О ћелавости

Данас сам схватио да ћелавим. Бићу брате ћелав к'о врана до тридесете. Имам огромне залиске, а мислим да је то од стреса. И тако. Објашњавао сам једном другару свој посао сад, оно, да га уведем мало у причу. И након неког времена каже он мени - Јанко брате,...

23. октобар 2015.

Ватра је лепа

Имам ту ватру у стомаку...  И смејем се... Јер та ватра гори сада  и нико не може да је угаси. Та ватра значи да ћу урадити  ту једну ствар коју желим. Та ватра је тињала, али вечерас заиста гори... Можеш осетити топлину  ако ми приђеш... Не знам јесам ли икада горео овако... Осећам се тако слободно, јер имам...

19. октобар 2015.

Неке ствари никада не можеш да средиш

Моја глава боли. Зато што превише гледам у екран. Одувек сам мислио да је технологија кул. И зато ми је сада све на рачунарима. Што повлачи још времена испред екрана. Очи су ми тако уморне. Имам црне кругове око њих. Изгледам као да сам узимао лекове за шизофренију и спид, заједно, пар дана. Претварам се у сенку оног човека са хиљаду пријатеља......

18. октобар 2015.

Када су двоје идиоти

- Ћао. - Ћао. - Ш'а радиш? - Ево, ништа, била на факсу, па сад са тобом се нашла и тако. - То је баш лепо. - Јесте. - Овај, и шта кажеш, шта радиш? - Паа... Рекла сам ти, отприлике. - Извини брате, нешто сам ти сав погубљен, не знам ни шта да те питам ни шта да причам ни ништа. - Ја сам баш мислила да ти знаш то. - Да причам? Како не. Причам екстра....

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren