Свако има своју Марину само ја не

Постоје та дна која човек с времена на време дотакне... Иако постоји још много степеница испод, ти си на дну. Иако знаш да постоје степеници испод. Иако си у очима малих Африканаца и те како сасвим у реду. Гледам око себе и све што видим је сат, устајање, умивање и одлазак на посао. Бескрајне сате монотоног рада, потом прековременог  монотоног рада, а затим пут до куће и гнушајуће погледе људи када примете да зуриш у неку девојку... Наравно, сјајно је и када твоје речи не фукционишу више... Утрошим сате и дане на неку девојку и она ме тек тако одбије. И друга и трећа. Све.  И то је сасвим у реду. Прошло је време безобразних типова, изгледа да је време да постанем Добрица. И име ћу да променим. А проклето је занимљиво када покушаваш да је пољубиш а она неће као да сарађује... Не капирају.

Али све наведено није ништа у поређењу са стваралачком кризом. У ствари, не, потпуним одсуством жеље за писањем. Као да ме је нешто сломило. А заиста осећам сав тај отров који се скупља у мени и који ће морати негде и некако да изађе... Најтоксичнија ствар за мене коју сам икада видео. Шаљивџије ће сада рећи - ниси пробао отров шарке, али то заиста није важно. Боље бити физички мртав него психички. И тако ми треба да лежим са неким и гледам у плафон. И да не гледам на сат. И да нестане та гиљотина од обавеза која ми нон стоп виси над главом. И управо сам схватио нешто. Када први пут треба да пољубиш девојку, то је као када први пут треба да помазиш мачку. Ако чак и на секунд оклеваш, она ће знати. И неће јој се допасти. И сав тај мрак и досада, сивило које се уселило у мене... Имам чудан осећај да ће ускоро доћи дан када ћу бити у реду. Иако немам ни најмањег разлога за то. И што би рекли Шваба и Ексер:

- Мислиш да ће да крене?

- Мора да крене.

Мора да крене.

Слични текстови:

• Шеди Буковски, како фамилија? Седели смо Буковски и ја, јутрос, у рану зору. Целу ноћ су неки људи свирали гитаре, а неки људи су пили и певали и замишљали да није јебених трин'ест степени напољу. Погађате, ја сам био у овој другој групи. Онда сам се по… Прочитај
• О зидовима и шансама шансона Све ово је ништа. У окрету карте можеш видети будућност, али све се своди на шансе... Шансе прорачунаш, погледаш, сагледаш, окренеш-обрнеш и кажеш - упркос свим шансама, идем! И залетиш се као никад у животу, пун елана, у б… Прочитај
• Снове сам снио Сунце ме пржило док сам седео у парку. И дошла је она, сасвим непозната, села поред мене и погледом упрла у Дунав... Гледам је, њену красну косу... Ја те волим, хоћу рећи, имена нису важна... Она коврџава, свет осликава... … Прочитај
• Матер псету Сунчано јутро, птичице цвркућу, живот је сјајан и поред тога што желим запалити одређене пословне сараднике. Постоји ли Рај за људе који губе живце и косу због нечовека, козјих избљувака на које је осуђен јер је сиротиња и … Прочитај
• О свему што ме сада јебе Све је сјајно у овом животу. Живео сам неки зен, апсолутна мирноћа ума, радио сам згибове и осећао добар бол у жилама. Човек би помислио да ће све заувек остати тако. Не, не би помислио, желео би да свака ситница остане ист… Прочитај