Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

21. октобар 2014.

Свако има своју Марину само ја не

Постоје та дна која човек с времена на време дотакне... Иако постоји још много степеница испод, ти си на дну. Иако знаш да постоје степеници испод. Иако си у очима малих Африканаца и те како сасвим у реду. Гледам око себе и све што видим је сат, устајање, умивање и одлазак на посао. Бескрајне сате монотоног рада, потом прековременог  монотоног рада, а затим пут до куће и гнушајуће погледе људи када примете да зуриш у неку девојку... Наравно, сјајно је и када твоје речи не фукционишу више... Утрошим сате и дане на неку девојку и она ме тек тако одбије. И друга и трећа. Све.  И то је сасвим у реду. Прошло је време безобразних типова, изгледа да је време да постанем Добрица. И име ћу да променим. А проклето је занимљиво када покушаваш да је пољубиш а она неће као да сарађује... Не капирају.

Али све наведено није ништа у поређењу са стваралачком кризом. У ствари, не, потпуним одсуством жеље за писањем. Као да ме је нешто сломило. А заиста осећам сав тај отров који се скупља у мени и који ће морати негде и некако да изађе... Најтоксичнија ствар за мене коју сам икада видео. Шаљивџије ће сада рећи - ниси пробао отров шарке, али то заиста није важно. Боље бити физички мртав него психички. И тако ми треба да лежим са неким и гледам у плафон. И да не гледам на сат. И да нестане та гиљотина од обавеза која ми нон стоп виси над главом. И управо сам схватио нешто. Када први пут треба да пољубиш девојку, то је као када први пут треба да помазиш мачку. Ако чак и на секунд оклеваш, она ће знати. И неће јој се допасти. И сав тај мрак и досада, сивило које се уселило у мене... Имам чудан осећај да ће ускоро доћи дан када ћу бити у реду. Иако немам ни најмањег разлога за то. И што би рекли Шваба и Ексер:

- Мислиш да ће да крене?
- Мора да крене.

Мора да крене.

Слични текстови:

  • Проглас Драги читаоче, пре него нешто почнеш да читаш овај текст молим те да попуниш ову анкету десно, веома би ми значило. Сада када смо то решили, имам пар озбиљних ствари да ти кажем.  Од данас па надаље нећу писати свак… Прочитај
  • У праву сиЛежао сам у кади, обучен. Гледао у сиве плочице и питао се има ли смисла све ово? На мени зелена мајица бар два броја већа, са именом пива исписаним по сред груди и брада од неколико дана. Упитао сам: "Боже, јеси ту?" Ћутао ј… Прочитај
  • Наслов нема Пробудио сам се, жив, опет. Устајем, ал' нешто ме вуче доле. Онда легнем и буде ми боље, лакше. Лежим тако и тражим смисао и лек. Понекад ми се чини да сам дошао до врхунца себе, а уједно и до дна живота просечног човека. … Прочитај
  • Како је све почело'Ајде људи, нек је срећна слава, да је у здрављу и весељу прославите! Иначе, славим и ја, ал' годишњицу. Пре тачно годину дана сам написао прво слово на овом блогу и мислим да је било негде око два сата послеподне. Увек се се… Прочитај
  • ВегетацијаНешто ми се десило пре неколико дана...Само сам потонуо. Нисам ни срећан ни тужан, само седим и ципкам ногом по читав дан. Ујутру, или боље рећи у подне, када се пробудим прво погледам на сат и изнервирам се што сам се пробуд… Прочитај

2 коментара:

  1. Smaras. Moras pisati jednu pricu ponedeljkom, i jednu cetvrtkom, da mi ne bude dosadno na pauzama. Imas mahanje od Anne Boleyn :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ti smaraš. Ali ne brini, biće sve u redu, Sabirao sam se malo. Pozdrav Ani Bolejn <3

      Избриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren