1. О не! Нестало ми је вињака!
2. О не! Нестало ми је ризле!
3. О не! Немам сопствени вајрлес интернет!
4. О јебига, немам карту за превоз!
5. О срање, немам лове!
6. О курац, не могу да купим пиво пре двадесет и прве!
7. О пичка, нестало ми је кондома!
8. О Боже, нећу више да пијем никада!
9. О ћаћа, куд немам сад неку штанглу да умлатим...
23. новембар 2013.
22. новембар 2013.
Клонуле главе у јурише
Је л' се удараш ти?
Па МАЛООО...
Две кафе и два продужена еспреса... Бокте.
Мислим, у суштини, није то ништа страшно, знам људе који пију шест пута више и скроз су олрајт. А ја. Мислим, и ја сам пио доста кафа током школовања. Ал' вечерас ми чука прескаче. Мислим, ово сам попио у кратком временском интервалу. Ал' ето ме у прединфарктном...
У СЕДАМ САТИ ИЗЈУТРА НАПАДЕ МЕ МУВА
Отварам очи под принудом, пробуђен констатним ударањем и ходањем муве по мени, а сунце ми бије право у очи кроз размакнуте завесе. И све се то чини некако сулудо и указивачки. Јер - шта ако је та мува неко кога ја познајем, само што је зачаран или умро па оживео или експериментисао превише са дрогама? То би објаснило необјашњиву упорност и хиљаду...
19. новембар 2013.
Врли нови свет
Постоји нешто јадно у овом животу... Једна виша животна филозофија о формирању човека... Јер шта је данас човек? Човек је данас животиња више него икад. Човек престаје полако бити биће са највишим познатим нивоом свести, човечанство је у курцу... И шта ја у ствари хоћу сада да кажем?
Људи су пригрлили овај капитализам као предиван систем....
Тужно беспомоћан
Седим на дну бездана и гледам,
баш се отворило небо,
хоће киша да пада...
Уништи овај лаптоп,
уништи овај блог
и скоро све што је ова луда глава створила
у мрви прашине нестаје...
И то је тако тужно...
Знати да сам тако слаб.
Сутра...
Сутра ћу штампати неко од мојих дела.
А можда и прекосутра.
Или никад.
Исти курац...
15. новембар 2013.
О храбрим делима адолесцената и оних који то нису
Моје име је ВААСАНАКАМИИИИИ и припадник сам племена чије име не бисте могли да изговорите. Живим, наравно, у прашуми. Волим да ловим. И да хватам девојке за груди. Код нас то није ништа безобразно - свако воли да пипне нешто мекано. Имам црну ћебасту косу и танак сам јако. Не могу да се угојим од хране коју једемо у селу. Зато сам донео једну кључну...
14. новембар 2013.
Лоша прича
Не знам зашто сам одувек био слаб на курве. Понекад бих само лежао пијан, након што сам прокоцкао више времена него пара у једном ванредном кафеу (никада нисам волео реч илегала, то је асоцирало на нешто одвратно и јуначко истовремено, а мене ниједна од те две ствари није никада занимала) и само гледао негде, кроз зид, волећи ову или ону и мрзећи...
Тужне судбине
Људи имају неки таленат...
Као свиње, некако,
оно што покушаваш да сакријеш
истерају њушком...
Напишем неко срање
кога се стидим,
али га не обришем са блога
јер нећу да цензуришем себе
иако ме је срам сопствених речи...
И тако,
док ја јачам сопствени карактер,
та нека буђава ствар постане
најпопуларнија на блогу.
Па пресвети Боже, има ли те?
Мораш...
13. новембар 2013.
О зрну без прашњавог дна
Један млад човек по имену Мома је кренуо у провод. Зачешљао је косу тако да му покрије залиске који су се полако појављивали, иако је имао само двадесет и једну годину. Обукао је карирану кошуљу и назуо своје џомбасте ципеле. Онда је ставио упаљач и цигаре у џеп и изашао у маглу. Напољу није било ничега осим магле. Ходао је и ходао, напамет, док...
12. новембар 2013.
Тмуран дан...
Ово је једно од оних ужасних јутара,
када и нисам баш свој...
Из моје шпиље у поткровљу
имам поглед на једно десетак квадратних центиметара
прозора у ходнику...
А тих десетак центиметара ми приказују
тмурно небо сада...
И питам се зар није лепше да видим лепоту кроз
тих десетак квадратних центиметера стакла,
па макар и не била стварна,
макар...
11. новембар 2013.
Распутинове ми браде
Одувек сам сањао жену која ће ме дочекати раширених ногу... Не курву, већ моју жену, жену која ће ми шапнути нешто безобразно док стојим на каси са две кесе и новчаником... Жену која ће ме желети, онако крвнички, иако и нисам баш фантастичан... Да је свет црно-бео и да жене бирају мушкарце као што мушкарци бирају жене, дакле - периферним видом, ја...
Митомане, терај се...
Размишљам ја сад - реко' - отворићу нови блог! Па седим. Именујем га. Нешто као - Распутинове ми браде. Јест, звучи сулудо. А ја сав узбуђен, као клинац. Као, отварам блог. Све испочетка. И онда седнем, јебеш га, запитам се, а што ја отварам нови блог? Контам, стари је отиш'о у курац. То сам хиљаду пута чуо од којекаквих блогера. Али то не постоји....