Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

31. јул 2012.

Паклено јутро

Покипела кафа чека, 
на белом шпорету познатог произвођача. 

Ти си поново заспала у кади, 
пијана и донекле обучена. 

Сипам си вечерњи виски
дванаест часова раније,
испијам све, 
па одем да искључим шпорет.

А Дилан Дог, твој кратки питбул,
поново пиша на тепих. 

Кажем - мичи се Догу, 
то је мој кашмирски тепих. 

Онда те извучем из каде, 
застанем и осмотрим неспретним оком пијанца,
па ти скинем све те мокре крпе. 

Била би мис мокре мајице, сасвим сигурно. 
Чак и сада, кад си превалила четрдесету. 

Једна од твојих љубичица пада са полице, 
на моју главу,
док те смештам у кревет. 

Стара слика неких рибара збуњено ме гледа,
док си сипам поноћни виски, 
шеснаест часова раније. 

А Дог запишава фотељу. 

Насмешим се благо и подигнем руке - предајем се.

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren