О брате.
Седео је тај чова сам, у музеј-соби, све је било историја и он је био историја. Имао је малу браду и велики нос, осушен и бео, седео је само, свирајући замишљени клавир, само једном руком, лагано, скроз лагано. Имао је тај један прст који није могао да помера и са њим је најдуже додиривао ту лебдећу ноту, а у глави је чуо музику и сунце, дим цигарилоса...
Већ десет година је шљакао на истом послу, међу истим људима, под истим сунцем и лошим шансама за успех и ћутао је, слажући кутије сваког дана, исте, пијући те кафе да не би умро духовном смрћу на том гадном месту, пијући много кафа, тоне кофеина су биле потребне за само један трзај срца и трептај ока. А сунце је шибало кроз њега, желећи да изгори скроз...
Увече, у мраку, у сну, писао је дамама песме и љубав, један од ретких који је могао написати љубав, страст и живот који цвета у погледу те љубави, у буђаво зеленим очима. Понекад пијан, чешће мртав, слуша како сви хоће да га спасу, извуку га на улицу, поделе и жртвују сунцу...
А даме, те дебеле даме, говоре како би убиле да имају човека који ће им писати љубав, он бледо каже - па, ту сам. Даме, те дебеле даме, одлазе, јер шта ће им све, шта ће са тим, љубав...
И сунце га једе, а сенка му бледи, покрети су слаби, трзаја готово да ни нема...Дебеле даме виде да уме написати љубав и зато га жртвују сунцу, лажним речима о лажним жељама о лажним љубавима, јер за дебеле даме љубав је ствар, као кутија, или сунце. Можда је само сунце љубав, можда летети у сну, кроз улицу пуну несрећних дебелих дама које воле да читају љубав, али не воле да живе љубав, можда је историја љубав, а можда само циљ...
Још увек на сунцу, чова слаже кутије, данима и свира невидљиве ноте кроз снег и кишу и ветар, свира на вечном сунцу, свира, охлађен изнутра, свира, свира љубав...
О брате.
А живот, живот као да говори - ниси довољно добар, само зато што умеш. А живот, живот као да говори - никада ниси довољно добар. А живот, живот као да говори - те кутије су најбоља ствар у твом животу. А живот, живот као да говори - не можеш створити љубав.
Живот, не зна, да сунце и музика, невидљива нит у буђаво зеленом оку, може створити љубав, написати љубав, време и суви музеј чова, разумеју љубав, боље него што ће живот икада моћи, и учинити. А сунце је и даље пржило избледелог човека, док свира невиљиве ноте, које стварају музику.
a možda je ljubavi i mesto samo u pričama i pesmama
ОдговориИзбришиNe budi konj. Ljubav je najstvarnija stvar koja postoji, samo što nije onako cunjava, nego je nešto grublja i više loša, više skotovska, ali je stvarna, stvarnije nego ti ili ja. I nemoj mi protivrečiti, jer ću ti poslati popove u kuću, na blog i na pos'o da te pročiste od zla, i sumnjanja u najmoćniju stvar ikad.
ОдговориИзбришиУвек заборављам да користим ову опцију одговори, зато што сам будала. И послаћу ти и неког хот човека, да сконташ шта је љубав. Не мислим хот као мишићав и го. Мислим хот, да умреш када разговараш са њим, јер је сунце.
ОдговориИзбришиAaa, ne sumnjam ja u tu skotovsku ljubav, znam da postoji! Samo u ovu iz priče. I sad se čudiš što dame rađe čitaju o njoj. Za kojom ti sortom tragaš?
ОдговориИзбришиDobro je. Ja tragam za bilo kojom, jebiga, godine prolaze, ženke dolaze i odlaze, a ja sedim, bez prave žene, koja će mi promeniti život, i hoću tu pravu ženu, pa makar zbog nje i prestao da pišem, pa makar se i svet srušio, 'oću bre, mačku koja će me voleti brda, koja je crvena i koja će me razumeti, a ne biti skot koji me smara.
ОдговориИзбришиMan, sve me neke loše ženke i persone žele, ne znam da li je to zato što sam i ja loš čovek ili jednostavno žele da mi piju krv. Kako god bilo, ako se ovaj trend nastavi, uhvatiću prvu pijanu ženu, dati joj sto jura, i oženiti se, pa kako bude. Verovatno će biti bolje nego sad.
Good things come for those who wait, znaš kako kažu! Doći će i ta neka crvenokosa, ako budeš želeo, jer tako ti je kod ljubavi, bitno je da želiš. Još ako joj okreneš svet naopako, biće kao u priči.
ОдговориИзбришиAwww. Man, ne govoriš kao tridesetdevetogodišnja propalica. I zašto ne odgovaraš na moje hvalospeve na tvom blogu, iskreni su, života mi.
ОдговориИзбришиKako ne odgovaram? Vijam tvoje komentare, što po mom blogu, što po tvom. Nešto tu ne šljaka kako treba, izgleda. E, a zašto ti misliš da sam tridesetdevetogodišnja propalica?
ОдговориИзбришиSad tek stiglo. Pa kontam zato što radiš u sudu, a sve tridesetdevetogodišnje propalice rade tamo, piješ puno i pušiš puno i nisi udata, možda si nešto mlađa i živiš sama, a i ako je ona slika tvoja slika, kako liči, nosiš obuću devojke između 25 i 30 godina, i ozbiljna si pred svima, to je ta neka fasada i ono, još uvek učiš stvari koje si trebala u školici naučiti, još uvek se opečeš, pa ližeš... Da l' sam dobar psiho čova?
ОдговориИзбришиDobar si ti čova izgleda, a psiho, onako :D Dobar si sa brojevima i ako ja dobro računam, mlađi si tačno 12 godina. Mnogo je to razlike, pa ti opraštam što misliš o meni kao o pijanoj propalici. Hoćeš me mrzeti groznom mržnjom ako se ispostavi da nisam. Da sam sasvim jedan običan čovek, koji je u školi naučio sve što se moglo, koji pije pristojno i loš je sa fasadama.
ОдговориИзбришиIhh, pa to svi znaju. Vi'š, razgovaraš sa klinjom i dobar ti život. :D Dobar sam, a matu 1 ne mogu da položim još od januara. Ni za usmeni za šest nemam. Pa ti vidi (i plači) brate. Ti, ustvari, imaš, trideset i jednu godinu, i ako si završila medicinu i zoveš se Slađa, znam te. Ako, pak nisi, pošto radiš u sudu, onda te ne znam, jer sam samo jednom bio kod prekršajnog sudije i to ne zato što bijem, nego sam svedok bio da sam bijen. Lud život.
ОдговориИзбришиPa svi mi obični ljudi izgledamo ludo. Ja, na primer, sam lud ovako i uživo. Dobacujem ljudima, upoznajem ljude, pravim haos svuda, ali sam pak, jedan uzoran akademski građanin i fin momak, po potrebi. Ti, na primer, si već matora, da bi se glupirala kao ja, pa si zato običan čova, koji je učio škole, imaš cug i ako ikad svrnem iz moje Batajničke ravnice u tvoju ravnicu, zvaću te na pivo. Živa bila! :D