Мрзим те фазоне, причам једно, а радим друго, шта мислим не знам ни сам. Мрзим чланове друштва за заштиту животне средине у великим џиповима који гутају бензин и вегетаријанце који не једу месо, јер је то модерно, да је другачије, болео би ме курац шта ко једе, али ти помодари који хасају зелениш и каче слике зелениша и статусе пишу о зеленишу, слободно могу да ми се наједу пите, са месом. Такође мрзим и жене којима је важно да никако не излазе са смртником, него траже, траже богове модерне културе, који ће им кењати о томе како је киша важна за музику, како је веома важно носити ведре боје, јер тако привлачиш позитивне ствари, који ће им причати о карми, хардкор сексу и просветљујућој дрози, али све то не вреди ништа ако се у паузама не чита Хесе, или макар Коељо, просветитељ. Извини Коељо, матори, али си класичан кењатор и све су ти књиге на исти фазон, подстичеш клинке на боби да се бацају под аутобусе и да јуре златне јабуке којих нема, разумеш?
Мрзим средњовечне даме, које мисле да су покориле свет и шетају унаоколо са више шминке на лицу него што је просечан девојчурак из деведесетих видео за ту целу деценију. Модерне умишљене клинке, мисле да су даме, а нису, нису, јебем му лебац, нису ни близу. И њих мрзим.
Такође мрзим и гласне аутобусе од којих се моје лоше слушалице не чују, па седим, сам, изолован, слушајући буку у ишчекивању следећег семафора.
Мрзим набилдоване сировине са факса, који су све три форе што знају покупили са нета или из очајних вицева и глуме неки криминал. Мрзим кад ми забада глава, па не могу никако да пишем, или макар да се трипујем да нешто стварам. Мрзим што људи крију осећања, па се ствара тона непотребних проблема. Ја кажем све што имам и одједном, ја сам проблем. Кажу, па, не можеш тек тако рећи ово или оно, а мене су одувек учили да од речи нема ништа лакше.
Контам да је овом свету потребна још тона људи који би ишли унаоколо и били отворени према свима, говорили шта мисле и у почетку били хејтовани од стране целог света, наводећи људе да буду искренији, и да спознају праву вредност речи која ослобађа. Ако си дебела, рећи ћу ти да си дебела, не на увредљив начин, јер то није циљ, циљ је да ослободим себе размишљања о свакој речи коју ћу рећи пред тобом, пазећи да те не увредим позивом на бурек или слично, и да решим тебе обавезе да будеш увређена, пошто си и сама свесна да си морж. Управо те ситуације чине окосницу новог света који бих желео да подигнем, бришући све до сада наметнуте друштвене норме које стежу, због којих мораш да се увредиш када ти странац каже коњу, због којих мораш да се смејеш на виц који већ знаш, а није те ни први пут насмејао.
Питам се да ли ћу икада наићи на девојку која ће моћи да ме погледа у очи и да на моје, из кеца, свиђаш ми се, одговори или - и ти се мени свиђаш, или - немој ово погрешно да схватиш, али не бих била са тобом ни да си последњи човек на свету. Сада се опет враћамо на онај део који мрзим. Мрзим бре ону лажну спонтаност, као зовеш "другарицу" да као случајно сами седите у паркићу, 'ајд да се знате пет година, па 'ајд, ал' што бисте вас двоје сад седели сами у паркићу, а знате се месец дана и једина заједничка ствар вам је језик, који ће спонтано уследити или боље, улетети у твоја мала слатка уста, након неке трапаве форе попут - види медвед, зека, нека зверка или исфлекала си се нешто, дај да скинем или томе слично.
И љубав се редефинисала стотину пута за ових пар година, сада је редослед - секс, мување, блеја са неким, то је љубав, раскид, секс. А ни љ од љубави нема. И онда бленеш у тону самих женки, тону самих обесхрабрених момака, бленеш и окренеш главу, говорећи себи да ниси као они, ти имаш дечка/девојку, и иако си усамљенија/усамљенији него икад, сматраш се срећном/срећним зато што имаш шта да јебеш.
Што нас опет враћа на онај део како мрзим што су људи окренули леђа једни другима, не смеш више ни кеви да кажеш да има лошу фризуру, јер то није друштвено прихватљиво. Мрзим све ово и још много више, али спава ми се, а ко ће поспан да пише? Нажалост, не ја.
И мрзим ону лажљиву пекарку што ради трећу смену у једној пекари на центру, већ годинама ми уваљује крофне са џемом, а ја нећу са џемом, ја тражим са кремом. Истина, већину тих пута сам био припит, па је ту видела шансу, али жено, зар немаш образа?
Mnogo mrzis,tako se nigde ne stiže. Lako je samo kritikovati i pljuvati na sve živo! Pokaži malo ljubavi i svoj talenat za pisanje iskoristi da prosvetiš ovaj jadni i napaćeni narod ako uopšte imaš neku ideju! Pogledaj Sokrata,Platona,Isusa,Teslu! Šta su sve oni učinili za čovečanstvo,a šta su sve od tih istih ljudi pretrpeli! Koje muke! Zbog čega,pitaš se? Zbog ljubavi,kažem ja! Pozdrav od mladog filozofa ;)
ОдговориИзбришиMožda nisi skapirao šta sam hteo da kažem, mladi filozofe. ;)
ОдговориИзбришиFazon, sit sam ovog društva, isto verovatno kao što su Sokrat, Platon, Isus i Tesla bili, jedine stvari koje nas razlikuju su: kao prvo, oni su bili veliki ljudi, ja nisam, i zato mogu sebi da priuštim da mrzim koješta, i kao drugo, oni su okretali drugi obraz, i to je kul, ja nisam takav. Ali, to nije poenta moje priče. Poenta - ja se trudim da promenim svet, ali na nešto drugačiji način, iskrenošću. Mnogo više slobode stičeš kada možeš da kažeš da ti nešto smeta ili da ti nešto godi, bez suvišnog razmišljanja o tome. To je otprilike, sva moja filozofija, i nju primenjujem samo radi sebe, a ovde sam je samo podelio sa ljudima, da vide kako to liči, poljube ili ostave i to je to.
I pobogu, čoveče, ne planiram da umrem mučeničkom smrću velikana, hoću da umrem u bazenu, sa četiri fantastične žene i nekim bemveom ispred garaže. Ne trudim se ja da budem velik, pošto, na ovom svetu je teško biti velik, meni je samo da napišem makar tu jednu knjigu, da imam čime da se kurčim pred unucima, pošto ovde ionako ne možeš da živiš od pisanja. Mali čovek, sa malim željama, sa velikim idealima, ali malim ciljevima. Ali ono, imam dvadeset godina, sad mi se život čini kao švedski sto, verovatno ću završiti sa debelom ženom i visokom kirijom, bednim poslom i petoro dece, ali to tako ide, treba prigrliti realnost, i možda, povremeno, iz svojih sebičnih razloga, slediti snove. Suviše sam bunovan i možda čak i mamuran, da bih sada razmišljao, pa te, pozdravljam, filozofe, a ti se vrni 'vamo, da se nađemo na nekoj sredini, da budem, recimo, gori od Isusa, ali bolji od ljudi iz treće smene jedne pekare u centru. To je okej. :D
Како ће бити страва ако ти унуци виде овај коментар, а ти им показао књигу :D Ти си цар. Само се опусти ;) Драго ми је што сам се вратио овде, много сам пропустио.
ОдговориИзбришиMoram priznati, od tekstova pisanim ćirilicom prema kojima inače imam predrasude, ovo je najbolji koji sam pročitao skoro. Drž se buntovništva, hejt će valjda nestati vremenom kad vidiš da je manje više nepotreban u toj meri. Pozdrav druže :)
ОдговориИзбришиТоМЦаа, ваљда ће бити тако. :D Реално, и мени је драго, ал' ти се мало-мало вратиш, па опет одеш. Битанга си.
ОдговориИзбришиСтрахиња, твоје предрасуде су океј, и ја имам предрасуде према свима и могу ти рећи да фино функционише, за сад. Но, мала исправка, нисам ја неки млади бунтовник (чињеница је да нисам ни стари) но чова који капира да је много лепше испољавати емоције, е сад, што је свет једно бедно место са пошастима попут целулита и пијаних возача седамстошестице, па су моје емоције углавном мамојебачке, то је друга ствар. Поздрав и теби. :)
SviDŽa mi se tvoj stil pisanja, misli, kretenarija, debilizama i mudrosti :) Cmok! :* Pravda za iskrenost!!!
ОдговориИзбриши:*
ОдговориИзбришиNe volim sleng i sve ono sto lici na njega(sta da radim, ide mi na nerve), no ub'o si sustinu i ja se apsolutno poistovecujem sa ovim tekstom .. Mogu ga nazvati Hejt ili kakogod, ljudi samo nisu spremni da se suoce sa realnim stanjem stvari, naviknuti da svet posmatraju kroz roze ogledalo i da ne naprezu vijuge bas preterano... Ne volim ni da generalizujem (upravo sama sebi skacem u stomak) ali kad posmatram svoje poznanike, kolege s faksa, prijatelje itd. vidim kako sve polako postaje sablon i da je ljudska glupost zaista neunistiva.. Tol'ko od mene! Samo nastavi tako razmisljas!
ОдговориИзбришиVidiš, to je baš okosnica onog što forsiram. Kažeš - ne sviđa mi se. I ja se ne uvredim. Zašto bih se vređao? Ja sam oduvek koristio sleng i osećam se najkomotnije tako. Tako da kada dođem na blog, pustim mozak da radi svoje i opušteno pišem, onako kako svakodnevno govorim.
ОдговориИзбришиBaš tako. Sve mora da se upakuje pre nego što se servira. Sve je lepo i šareno. A nije. Zato treba mnogo ljudi poput tebe ili mene, da pokrenu lavinu. Najverovatnije će ta lavina zatrpati upravo nas, ali ono - ne znaš dok ne pokušaš. Na primer, uspeo sam da pokažem ljudima u mojoj okolini da to može tako. Da kažeš šta misliš, a da ne uvrediš nikog. I ima ih sad, par, koji su svakim danom sve otvoreniji. I poprilično dobro barataju s tim. Ja sam srećan. Što zbog sebe, što zbog njih. I ne mislim šta ću gde reći. Najbolja stvar ikad.