Летња еутаназија

Нервоза ме стиже брзим кораком и ово лето је ту, бљешти тако лоше и врело и црно и мртво. И покушавам да побегнем из овог општег лудила, ал' не иде, и даље пропадам, прождире ме и само лежим на кревету у гаћама и знојим се и пијем воду, гладујем и гледам у ламперију. Укључим фејзбук и вртоглавица ме хвата, клинке зналци заната, само голе бичарке које вичу јебеш га, младе смо. Да, душо, тинејџ трудноћа и тинејџ тата, ако може, ништа лепше. И кретени, овај свет их је пун, хејтујем их у глобалу, умноболници су једини нормални колико видим, Мишо ГоКурац, мјетал човек, никада нисам са њим разговарао, али је цар чо'ек, и пар оних вутрића су кул, као Ђоле што се школовао са нама годину дана у средњој и константно викао маца маца и авион, авиЈон... А кретени, голи шмекери у гаћама са лошим цвикерима, са статусима о лету и љубави, пичкама и фудбалу... И још кретена, мртви заљубљеници који по хиљадити пут копирају љубавне статусе и вичу ВОЛИМ ТЕ САЊАА, ДУШАНЕ и онда неко дода, брате, знао сам да си педер. Кретени, свуда кретени...

И рибе су кретени. И нервоза ме нека пуца, не умем да објасним, али осећам, и капирам да сам стар, и да ми треба пауза од живота, да одем на две године и да се искулирам, а Бог да притисне плеј, и да наставим живот тамо где сам стао, тј. овде. Или још боље, нек удари риплеј, она мала мјетал дјева на ескурзији у осмом основне, другачије бих то средио. И све бих другачије уредио. 

Но, сада пређимо на мање облачне ствари у овим сунчаним данима (си ват ај дид дере?). Јуче сам се сврн'о у Бијељину, да сконтам се ко су две женке из блогосфере, једна човјек звијер, а друга мали звијер, обе звијери луде. Брате. Гостољубивост на нивоу, одма' на први аутобус хтеле да ме шаљу, хаос. Ал' када сам одбио да идем, смириле су се. Први звијер пише о љубави и то, а уживо ти је човјек звијер, из теретане на ћевапе, па онда на трчање сто километара, па онда опет. Има дечка који не воли жваке. И ОВИМ ПУТЕМ АПЕЛУЈЕМ НА ТОГ ЧОВЕКА, УЗМИ ЖВАКУ, ОНА СТИДНА ДА ТИ КАЖЕ ДА СИ СКОТ КОЈИ СМРДИ, А ТИ ТО КОРИСТИШ, НУЛО ОД КОЊА.

Ова друга, агресивно-опсесивно-компулзивно-емулгујућа персона на нету, са памћењем златне рибице и једно тридесет и три блога отворена и заборављена, је уживо мини ћутљива мјетал женица, и њен бивши човек је хтео да ме туче, преко интернета, и морам овим путем да кажем ДРУЖЕ, НИСАМ ЈА КРИВ, ОНА ЈЕ СКОТ. И СТВАРНО СИ ФИН ЧОВЈЕК, ВИДИ СЕ ПО ТЕБИ, ЗАПРЕТИШ ДА ЋЕШ МЕ ПРЕТУЋИ И ЈОШ НА КРАЈУ НАПИШЕШ ПОЗДРАВ. Реално си фин момак, не мо'ш то сакрити. А овај ладолеж од жене једе за четворо и онда још само смоки и сладолед, чисто да заслади мало, звијер је јешна и тешка за одржавање и нико је сад неће. Зато што је криза. А и да није криза опет је нико не би хтео, јер је ладолеж. Зачарани круг. 

Добар дан, добри ћевапи, добре женке и све то, само да побегнем из општег расула које лето доноси, сви су срећни и заскачу се као зечеви, и томе нема краја, док не дође зима и жене престану да се брицкају и мушки пусте стомаке и сви будемо звјерке и нико никог не воли. Сада, сада смо сви кул и сви се волимо и ја морам да кажем овим путем да вас не волим. Никог не волим. Сви се смарачи. И скотови. И молим ову нову, дивну, лајкачицу блога, са именом на старокорејском језику и сликом црвене кинескиње да ме контактира ради свеопште еуфорије и журке која би означила мој пробој на источно тржиште, и убацићу транслејт бокс на блог са искључиво корејским и кинеским, (оним једноставним, јер сам једноставан човек) зарад лакше комуникације. Поздрав добри људи, идите на пос'о, дођите кући и турите ноге у лавор и будите срећни, јер нисте кул. И нек ме неко упуца, плиз.

п.с. Ако желите да зарадите неки динар, идите на летовање у Тунис са лепшом половином. 

п.п.с Држите је подаље од сунца за бољу цену.

п.п.п.с Не пристајте на мање од седам камила. И не продајте камилу испод чет'ри сома јура. 

п.п.п.п.с Жив биЈо, и лепо се проведи овог лета!