Црно

И ноћ је дуга,
киша пада,
док се бориш
да не мислиш,
у мрачном часу
који наилази.

И ноћ је тешка,
пречесто размишљаш
о њој,
смрти тој,
црној и дубокој,
мртвој.

А карте,
карте су нам већ подељене
и смрт обитава ту,
означавајући промену,
чинећи се као,
најбољи избор.

И док се знојиш
и киснеш
у овој ноћи,
мрачним дубинама
чезнеш за њом.

Искрена и једноставна,
помало хладна,
смрт.

Кажеш - нека хвала,
позваћу те сутра.