Још један дан на шљаци

Бацам, последњи картон
италијански павлака,
жврљам иницијале
на налогу и полажем га на
полицу.

Зоки спава испод степеница,
и чује се као теретни воз,
Јово поново мува Зорку,
доконост средњовечности,
а ја, ја гледам у неки чај од шипурка
питајући се шта ће он ту.

На врата улази инспекција рада,
фантастичан крај дана,
скачем да пробудим Зокија,
али већ су га шчепали,
јебига.

Извучем се лагано,
из ћумеза у ком сам забушавао,
отрчим и дрекнем - спремај то,
инспекција!

Фантастично, каже Ђуро,
и сви се растрчимо,
да спасимо шта се спасити да,
док они легитимишу поспаног Зокија.

Неколико минута касније,
нас пар који радимо на црно,
седимо испред фирме и гледамо Зокија,
како зевајући приставља поподневну кафу.

Онда Нинослав јави да је добио сина,
и сви ми колективно улетимо унутра,
подижући чаше са инспекцијом,
Зокијем и равнодушним газдом кога
жуљају паре у џепу.