Споро и лоше

Понекад
имам проблем
са дугим данима.

Пси спавају
мачке спавају
читав свет спава,
док ја седим
на два картона
италијанских павлака
и гледам у велики сат.

Казаљке стану, чим
скренем поглед,
и шеф зна,
не могу да спавам,
од скота.

Балансирам на жици
и једем кифле,
сањам победу и
терам коње,
али време, време не пролази.

И све то
претварам у
најспорију песму
на свету.

Тик-так.
Пет је до дванаест.
Тик-так.
И даље је пет до дванаест.