ДРАГА, НЕ ЧИТАЈ ОВО.

Вече је било, фантастично. Скапирао сам то проклетство када си кретен, посветиш некој жени нешто и она те инстант замрзи. Не воле жене да буду те фантастичне музе о којима пишу кретени. Видиш, мрачну страну имају те перфектне музе, и тешко ју је извући на видело, али ја, ја успевам. Успевам да извучем мисли из најдубљих понора тих женки, успевам да учиним неучињено, да их изобличим у непрепознатљиве але, које те мрзе, које мисле да си невиђени скот, најгори човек на свету. И ја се слажем, можда сам најгори, сигурно су бољи сви они типови које сте љубиле и у које сте шатро заљубљене, сигурно вам купују кремић као што бих вам ја куповао и те муње... Сигурно су цареви, јебени цареви које обожавате. Да, како да не. 

Фазон, океј је да кажеш да сам ништарија, јебем му све, то је можда и истина, али да ми кажеш да лоше пишем? Не душо моја, не. Ја мислим да сам талентован. Људи мисле да сам талентован. Али тај твој, неки, декица је рекао како сам лош. Да. Кликнуо је на блог, рекао, леп и чист дизајн, прочитао прву реченицу последњег поста, насмејао се и рекао - очај. Замисли само колико је људи то урадило пре њега. Стотине, хиљаде? И није ме то пукло, брига ме баш. Али тај матори скот, твој матори скот, е то ме гађа. Ти, уствари, и желиш да ме гађа. И океј је, гађа ме. 

Кажеш ми - батали Буковског, бићеш добар. Кажем ти - он је једини човек, поред можда, пар руса (али они су матори и нису ми толико блиски), једини човек кога је баш болео курац за форму и све, писао је малим словом и сви га хејтовали, читав живот, и на крају, гајба, базен, мечка... Хаос. Педесет милиона продатих књига. О мај гад. Такав скот? Страшно. Не поистовећујем се са њим, јер ја сам добар момак, можда мало луд, али право добар, требала би то знати, након свог овог времена. Веруј ми, не може се човек фолирати годину дана, много је то, чак и за фолиранте светског кова. И он је био, верујем, добар чова, само што је био ништарија, ако си ништарија не значи да си лош човек, ако си лош човек не значи да си ништарија, можда си председник? 

Разумеш, много тога имам на уму и не могу да мислим о стилским фигурама, хиперболи и алегорији, ако кажем да је рози коњ летео, онда је рози коњ летео, не мислим на геј дизајнера блогова, разумеш. Разумеш, људи воле када пишеш искрено, па макар и лоше, али искрено, али девојке не воле када си сурово искрен, јер ко воли да чује истину о себи? Нико. Сви ми волимо да мислимо како само најсавршенији икад. Једини недостатак на мени је, можда, нос, а на теби, можда, мали шлауфчић око стомака. Само то. Савршени смо, свакако. 

И успела си да ме уједеш, кажеш ми да твој чова, матори прдоња, каже да сам лош. Пронаћи ћу тог чову и послаћу му пар ствари, јесу можда старије, али су моје, и видеће чова, ако је прави чова, оно што су и остале прдоње, попут њега, виделе, видеће добру ствар и рећи ће - до јаја. Наравно, то неће ништа променити, деца у Африци ће и даље бити гладна, а ти ћеш ме и даље хејтовати, али, али мени ће значити. Макар једном скоту да набијем на нос, једину ствар коју имам, то зрно талента које ме чини нешто бољим од масе. Шта тебе издваја од других девојчура? Хиљаду година старији момак? Не бих рекао. За пар година ћеш видети колико си детињаста. 

И све ово ми помаже да схватим да када сам бесан размишљам чисто, не волим када сам бесан, нарочито због неког скота који не уме да цени хиљаде момената када сам слушао и био ту, да помогнем. Ма колики скот била, ја и даље ценим све што си учинила за мене.

Ох, побогу, већ је пола један, радим сутра, о, јебига... И слушам Тому и Нирвану, умри душманко, ти и твој дубстер и реге. Боже, како је лепо када овако рејџквитујеш. Требало ми је ово. Хвала лепа.