О харакири кикирики људима

Погледам их и видим
изразе очајања
на њиховим уморним лицима,
погледам их и схватим -
то су хероји радничке класе,
нерадничке класе,
свих класа заједно,
или појединачно.

Бедни послови
и бедни животни сапутници,
лоше цигарете и терет проблема,
рачуни и још рачуна, тв и лоша веза
са Богом,
то ствара те људе,
тврдоглаве и празноглаве,
право потребне
за опстанак света.

Питам се,
јесам ли ја једини који види
оне клинке што одустају од игре,
већ на почетку,
оне људе што плачу уз серије
и на крају их пронађу у кади,
спуцане бочицом лекова, и
бенг, најлакши излаз икад.
Питам се да ли је апсурдан закон који
покушај самоубиства кажњава смрћу?
Мислим да има смисла.

Док квасе сунђер и стављају му га на главу,
док жеља за животом и осећање очаја
испуњава његово срце,
самоубица биће кажњен,
најгором казном коју пожелети може,
смрћу.

Пакао је пун клинки што су пререзале вену
и људи који су волели само једну жену,
и то је трула чињеница.

А земљом и даље гмижу хорде очајника
који не умеју да одустану,
зависници о животу,
читају у новинама о покушајима самоубиства
тинејџера и њихових родитеља, професора,
дрогераша и богаташа,
насмеју се и заклопе новине,
пољубе своју бедну жену и оду на свој бедан посао,
са мањим проблемима од шефа јапанске железнице
и сигурно већим од просечне клинке која је одлучила
да се звекне, због неког типа са брадицом
и слатком фарбаном косицом.

То су ти, хероји данашњице.