Име: Ако је путовање кроз време заиста могуће, обећавам си да ћу се спасити свих будућих мука и заклињем се да нећу оклевати да си саопштим ма какву црну будућност да ми је спремила судбина. Мада, ако је физичко путовање кроз време могуће, не знам какве ће нити одржати судбину на окупу, када сви крену да шајбају по своме, исправљајући Дрине које требају остати криве. Пишем ово без икаквог реда, у инат судби, а можда ми само она налаже да тако треба. Ако икада успем, дотурићу ове речи прошлом себи, који је уједно и будући ја, жељан спасења. Датум: 05.09.2013
Име: М. Датум: 19.09.2019
Ови дани су прожети лудилом. Изгубљен сам.
У овом свеопштем лудилу осећам се усамљено, као брод који тоне.
И док тама повлачи за собом лудило, лежим и гледам у таваницу, и слушајући лење откуцаје сата, полагано схватам - изгубљен сам.
Моје акције су неразумне и мој мозак више не функционише на начин на који је предвиђен да функционише, губим додир са реалношћу. Једино ветар прекида звуке тишине, ни сат се више не чује. Очајање које се нагомилало у мени се појављује периодично у виду суза које ми се саме сливају низ образ, без јецаја или туге на души. Изгубљен сам.
0 коментара:
Постави коментар