Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

06. септембар 2015.

Желим... Мир и хладан кревет.

Уморан сам...
Осећам се као на ивици највећег понора 
и када паднем,
падаћу и падаћу и проћи ће читав век пре него што ударим од тло.

Цео дан сам радио
и константно сам размишљао о томе 
колико жарко желим да пишем...

О злом нео-либералном капитализму...
О томе како желим да будем тај анти-херој коме ће 
политичари и курве, повучени тежином своје прљавштине повикати
- спаси нас,
и желим да будем тај анти-херој који ће прошапутати - не.
Писао бих о изразито малој вероватноћи да ћеш икада срести сродну душу...
И о мом замишљеном путу у Египат...
О жени, која ме не воли и ни ја њу не волим, али је ту, и сваког дана ми говори - пиши, напиши нешто божанствено, иако смо пријатељи, иако нема никог да ми пише лепе ствари, иако си искористио моје груди као средство за твоје глупе експерименте...

И све је то тако тешко 
када си смртно уморан
као ја сада...

Желим правду,
космосе,
твоје су све ливаде,
а ја ни један цвет не могу да добијем бесплатно...

Желим да узгајам руже,
и да косим траву,
најлепшу траву коју сте икада видели,
и да печем роштиљ
и да мој кер буде изузетно дресиран
и сјајан,
док мачор дрема на мојим грудима,
а лежаљка се увија под нама,
јер више нисмо мршави,
ни он ни ја.

И тако је то,
када си тако много уморан
да ти се снови преливају у стварност
и стварност у снове...

Добродошли у мој свет...

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren