Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

8. мај 2015.

Песма луталице

Верујем...
У љубав.
И правду.
И добре добре пријатеље.

Понекад,
као вечерас,
будем пијан иако нисам пијан.

Понекад,
као да ме само присуство тих добрих људи
подиже са тла
и баца високо у вис...

Космичка правда постоји,
и дешава се,
иако се то наизглед не чини тако...

Космичка љубав је она
коју ћемо доживети нека она и ја,
и она ће знати све о мени
и ја ћу знати све о њој
и волећемо се
и та идеја понекад учини
да плачем као нестабилни дечак
док чиним све и ништа да би се све то десило...

Добри пријатељи су оно што ми подиже толеранцију
на разне облике живота
и људи са којима могу да седим,
да се шпрдам и да плачем,
ако треба.

Наравно,
сви смо ми људи,
мушкарци,
и нико не плаче пред неким.
А ако се то и деси,
то је најтужнија ствар икада.
И зато,
ми седимо,
пијемо,
зајебавамо се,
живимо један максимум
од овог подоста ограниченог тренутног живота
који нам је дат
и то је поприлично добра прича...

И ето,
иако ова песма нема циљ,
верујем да је морала бити написана,
јер сувише је касно,
а када је касно,
ја морам да нешто напишем,
иначе нећу моћи заспати.
А то је још једна од оних добрих
али тешких ствари са којима мораш живети.

Слични текстови:

  • Окреће се И ове године свет је пун несрећника и бедника који не виде у чему греше,  већ постоје тако умишљени и недовољни самима себи... Седиш на ћошку и појави се лик који жели да ти саопшти како га је девојка напусти… Прочитај
  • Самострел Лежим и колено ме опасно боли, а нека жаба ме једе изнутра... Опасно лош песник је опасно болестан, моја вила са четрнаест крила је одлетела и у мени не постоји ништа за шта бих се могао ухватити и опстати, такав какав сам, … Прочитај
  • Постао сам песник Постао сам песник. Па шта? Проза је једна моћна ствар, али казаљке нису довољно споре да би je ико читао свакога дана, ма колики доколичар био. Када сам схватио да ни Бог нема времена, помирио сам се са тим да ј… Прочитај
  • Кашмирска Четрнаест коцкица сам офарбао на папиру... Друштво ми праве Достојевски, Ремарк и Мирјана Бобић Мојсиловић... Јесењин, Агата Кристи и надасве Буковски... Друштво мртвих и помало живих песника, писаца и лудака чини ово вече… Прочитај
  • Из кандила уз чашу воде Лежао сам на каучу, свестан да нисам добар.  Устао сам у подне, није било воде. Нека подједнако лоша цев је пукла остављајући ме покушајима  сарадње са киселом водом. Није ишло. Лежао сам на каучу, у… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren