Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

26. јун 2015.

Бизнис план

- Поздрав, драги мудри човече. - Двадесет динара папак. Вадим новчаник, бројим, сабирам се и на крају кажем - имам ил' десет ил' педесет. - Дај педесет. Дам. Он ћути и пружа ми вц папир. - Е, а 'де је кусур? - Какав кусур? - Па тражио си двадесет, дао сам ти педесет динара. Мокрањац. Мо-кра-њац! - Ма напасете ми се јаја и ти и Мо-кра-њац! 'Оћеш...

25. јун 2015.

Мале победе

Приђем, кажем - хоћеш да се волимо?  Она ме гледа, намргоди се и каже - нећу.  - А што нећеш? - насмешим се.  - Нећу зато што си кретен и зато што ништа не знаш.  - Све је то истина, али ти си супер, па мислим да треба да се волимо.  - Глуп си и смрдиш! - То нису новости, а и волела си ме раније таквог! - Па шта?! -...

21. јун 2015.

Будућем крему друштва

Седим, планирао сам да радим, али - не да ми се. Гледам неке људе по друштвеним мрежама и тако су сјебани... Мислим, не говорим о обичним људима. Говорим о људима који би требало да буду крем овог друштва, будући писци, новинари, филозофи... Читам и слушам бедне изговоре свих тих људи и волео бих све да их умлатим лопатом... Јер не заслужују да постану...

20. јун 2015.

Промашајима

Време је, да зауставимо узалудне расправе о сисама, бескрајне вечери уз много лошег пива и ужасно брзу неправду... Док се мученици даве у барама пуним муља ја седим у овој равници и чекам... Чекам тај гнев, Смрт је мој добар друг, све проблеме решавам диригујући малим орденима за храброст, лудост, ужасавајућу стварност и кроз луке неке мирне привидности пловим,...

18. јун 2015.

Драго ми је што сам био од помоћи, срећно

Понекад је тако лако, дођеш на овај блог када имаш лош дан и прочиташ неку стару ствар чисто да се сетиш да је и тебе некад неко волео и да је било баш лепо. Свраћате, моје даме, и ја сваки пут знам када сте биле. Знате већ где да гледате у архиви, све иде брзо и лако и баш зато знам. И драго ми је. Драго ми је што вам је ово можда сидро. Или писта. Или...

17. јун 2015.

Био си сјајан, волим те

Његова вилица је крвава, згужвана и поцепана. Његово тело је сломљено. Крвари. Гледа ме и те очи говоре - газда, зезнуо сам ствар. Не знам шта да кажем. Ћутим један тренутак па га помазим по глави и кажем - све ће бити у реду. Потом позовем ветеринара, глас ми је поприлично храпав док говорим Хало, имам мачора коме треба спасење, на овај или онај...

15. јун 2015.

Песма за хлир

Гледам твоје ноге и некако, опет желим да пишем. Желим да пишем о теби. О прљавом свету. О дрском животу. Кажеш да си дебела, и ја ти верујем. Једна ситница ме само кочи - твоје ноге причају неку другу, сјајну причу, причу моћне мачке. Гледам их преко екрана, док сам десетинама километара далеко, и само желим да знам како би било разговарати са...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren