- Поздрав, драги мудри човече.
- Двадесет динара папак.
Вадим новчаник, бројим, сабирам се и на крају кажем - имам ил' десет ил' педесет.
- Дај педесет.
Дам. Он ћути и пружа ми вц папир.
- Е, а 'де је кусур?
- Какав кусур?
- Па тражио си двадесет, дао сам ти педесет динара. Мокрањац. Мо-кра-њац!
- Ма напасете ми се јаја и ти и Мо-кра-њац! 'Оћеш...
26. јун 2015.
25. јун 2015.
Мале победе
Приђем, кажем - хоћеш да се волимо?
Она ме гледа, намргоди се и каже - нећу.
- А што нећеш? - насмешим се.
- Нећу зато што си кретен и зато што ништа не знаш.
- Све је то истина, али ти си супер, па мислим да треба да се волимо.
- Глуп си и смрдиш!
- То нису новости, а и волела си ме раније таквог!
- Па шта?!
-...
21. јун 2015.
Будућем крему друштва
Седим, планирао сам да радим, али - не да ми се. Гледам неке људе по друштвеним мрежама и тако су сјебани... Мислим, не говорим о обичним људима. Говорим о људима који би требало да буду крем овог друштва, будући писци, новинари, филозофи... Читам и слушам бедне изговоре свих тих људи и волео бих све да их умлатим лопатом... Јер не заслужују да постану...
20. јун 2015.
Промашајима
Време је,
да зауставимо
узалудне расправе о сисама,
бескрајне вечери уз много лошег пива
и ужасно брзу неправду...
Док се мученици даве
у барама пуним муља
ја седим у овој равници и чекам...
Чекам тај гнев,
Смрт је мој добар друг,
све проблеме решавам
диригујући малим орденима за храброст,
лудост, ужасавајућу стварност
и кроз луке неке мирне привидности
пловим,...
18. јун 2015.
Драго ми је што сам био од помоћи, срећно
Понекад је тако лако,
дођеш на овај блог
када имаш лош дан
и прочиташ неку стару ствар
чисто да се сетиш
да је и тебе некад неко волео
и да је било баш лепо.
Свраћате,
моје даме,
и ја сваки пут знам када сте биле.
Знате већ где да гледате у архиви,
све иде брзо и лако
и баш зато знам.
И драго ми је.
Драго ми је што вам је ово можда сидро.
Или писта.
Или...
17. јун 2015.
Био си сјајан, волим те
Његова вилица је крвава,
згужвана и поцепана.
Његово тело је сломљено.
Крвари.
Гледа ме и те очи говоре -
газда, зезнуо сам ствар.
Не знам шта да кажем.
Ћутим један тренутак
па га помазим по глави и кажем -
све ће бити у реду.
Потом позовем ветеринара,
глас ми је поприлично храпав
док говорим
Хало, имам мачора коме треба спасење,
на овај или онај...
15. јун 2015.
Песма за хлир
Гледам твоје ноге и
некако,
опет желим да пишем.
Желим да пишем о теби.
О прљавом свету.
О дрском животу.
Кажеш да си дебела,
и ја ти верујем.
Једна ситница ме само кочи -
твоје ноге причају неку другу, сјајну причу,
причу моћне мачке.
Гледам их
преко екрана,
док сам десетинама километара далеко,
и само желим да знам
како би било разговарати са...