Писац ради на гориво, а то гориво су доживљаји... И звучи заиста смешно када неком од мојих сулудих пријатеља кажем нешто као - идемо у авантуру! Као да смо клинци неки и то... Да то неком са стране кажем мислио би да сам луд. Али људи којима се окружујем капирају фору. Капирају да мораш остати дете увек, да би био велики некад... Величина долази...
28. октобар 2013.
У четири изјутра
Исусе,..................Па, онда,
чак и кад си мртав пијан,
ти волиш једну малу црвенкасту девојку
са плавим очима...
Чак и кад си заиста разбијен као пичка,
ти си заљубљен до ушију и трудиш се да будеш добар човек...
Чак и када знаш да ниси добар човек,
ти ствараш,
ти покушаваш,
ти сањаш то...
Ту неку ванредну ситуацију,
у којој можеш да живиш као...
22. октобар 2013.
Мало ништа, ради континуитета
Мислио сам вечерас да објавим нешто старо, ал' сам себи рекао - јебеш то, мораш писати. Синоћ сам исто писао, само нисам објавио. Кукао како ми фали пара и то. Кога боли курац, фазон. О чему сад да вам пишем?О пропасти света? Писао. О свачему сам писао. А сад немам инспирације да смислим нешто ново о чему бих говорио. Ето, можда... Желим само да...
20. октобар 2013.
Трећим оком
Она ми каже -
чекам те.
Све се мислим,
ено је гола на кревету,
чита неку књигу,
маше ногицама и
чека ме.
Онда дођем кући и
затекнем је у кухињи
како куса џема
и потпуно умазана
плеше у старој, флекавој мајици...
Наравно да сам заборавио
да се те сцене са голотињом
појављују само у филмовима.
Али нешто не штима.
Сасвим...
19. октобар 2013.
Три кесе за ђубре
Упознао сам је једне вечери, сасвим случајно и можда помало филмски, док сам покушавао да се снађем на улици на коју сам излетео из клуба, страшно увоштен. Седела је у колима и чекала зелено на семафору. Насмешила ми се видевши колико сам сулудо изгубљен. Када сам пијан мени не треба пуно да учиним нешто, па сам одмах потрчао за њом и, па, знаш оно...
ХЕЈ!...
18. октобар 2013.
О тишини у тишини
Тишина и није баш најбољи партнер
за писање, могу ти то рећи.
Тишина ти је као црна рупа,
знаш, што више јој дајеш
то ти више узима
и ту нема нигде краја...
Музика је та битна ствар,
као Хигсов бозон,
она ће твојим мислима дати димензију,
учини их стварним
и уједно ти дати ритмику
која омогућава да их осликаш на папиру...
Из емоције ниче креативност
и...
17. октобар 2013.
Свемирска одисеја 2308
Било је јутро и био сам поприлично мамуран, егзибициониста у сецкању шаргарепе с неким скривеним фетишом везаним за одсечене прсте, изгледа. Шпорет се опако димио, јер сам заборавио да склоним топљену чоколаду, којој сам у међувремену заборавио намену. Све је било релативно у реду, дакле, све док се нисам осврнуо и угледао њу како у гаћицама...
16. октобар 2013.
Митоман поново јаше (луду кобилу звану уметнос')
Знаш, нисам баш одавно сео овако, пустио неку музику и откуцао пар редова нечега... Не памтим кад сам написао последњу причу. Песме су ми биле умируће. Али, ето, и то је прошло. Митоман се вратио са годишњег (малтене па буквално) одмора и писаће сваког дана. Сваког, као некад. Некад, кад сам био онај вечито понављајући сероња. Можда сам још увек...
1. октобар 2013.
Бићу
Једног дана ће ова њушка бити на вестима.
Из овог или оног разлога.
И једнога дана ћу бити више од обичног спадала
и лошег сина лошег оца,
бићу више од пропалице из краја
или студента који вечито вара,
бићу неко ко заиста разуме
како вратити морал и срећу у свет
у коме их је, наизглед, некад било...
Бићу или самоубица или славан писац,
ако то писац...