Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

19. децембар 2011.

Само ја и моје даме

Само седнеш и добро се исплачеш. Плачеш целу ноћ, преспаваш цео дан. И тако пар пута. Након недељу дана, почињеш да мрзиш и њу и људе, мрзиш дрво, мрзиш пингвине, мрзиш све. И ништа ти не ваља. Ништа. Онда почнеш да пијеш...Једна чашица, две, три...Кад престанеш да бројиш и почнеш само да се наливаш, буде ти некако лакше. Мрзиш цео свет и даље, и даље ништа не ваља, ал' то више није битно. 

Када ти понестане пара, продаш телевизор, шта ће ти кад га не гледаш, па правац у неку нову кафану где те још не знају. Попијеш, поједеш, гледаш њедра веселе конобарице, вичеш: "Сипај!", разбијаш чаше и слушаш конобаре како те моле да станеш, а ти вичеш само: "Точи! Још!" Негде пред зору, кад видиш да су тамбураши одавно отишли, устанеш, платиш то све и одлуташ у маглу. Трепнеш и ноге те саме однесу под њен прозор и опет трепнеш, речи саме излазе из уста, свих милион ствари које су ти на памети, урлаш и знаш да урлаш, и знаш да ћеш се кајати, али не можеш да станеш, нека сила те вуче и све док не извичеш све не престајеш. Е мој синовац...

Још си ти зелен. Све док сунца на небу има, биће и жена, да знаш! Штета само што чојек буде тако глуп понекад, па као зауздан коњ, не види ништа осим онога испред себе...Дакле, као што рекох, вињак и таблете против болова...И курва, да. Зовнеш курву, испричате се, изјадаш се к'о прави и после пола сата она устане, помази те по глави и оде. Тад све буде добро. Шта кажеш, ти пишеш, а? 

Е па чујеш, ако пишеш, синко, само је напичи, отерај је у пизду материну, не пиши јој песме, приче, било шта...Не! После, ако се не убијеш, нађи неку женску. И не остављај ништа због ње, чак ни цигарете! Ништа...Трајаће ти дуже и волеће те више. То да знаш. И да знаш...

Нису све жене бичарке. Само оне које ти западну за око. 

Сео сам за сто, црн од мастила и избраздан од милион притисака оловке, ставио папир у машину и почео да пишем. Ја и моје даме, само ја и моје даме.


Слични текстови:

  • ВожњаСунце је седело горе, а ми смо седели доле, на похабаној кожи. Ветар је пиркао кроз малу рупу на шоферки, а ти си се смејала. Лудо, дивљачки, као коњ, као најлуђа бљештава реклама, ти се смејала, сунцу. Нас двоје, две изгубље… Прочитај
  • Ништа не разумемИ док су снегови вејали, мртви људи су плесали и ништа није било у реду. У неком ћошку тог света сам био и ја, некада млад и бесан, сада само стар и привикнут, на људе, на демоне и изумрле добричине, укус мармеладе и и звук н… Прочитај
  • У мрежиМој другар Мо је луд. Има ту смешну фацу, мале уши, густу косу и младу браду, понегде. Мала глава, непропорционална са телом џина, чини да се запиташ да ли је сав свој. Добри, криви зуби и мали дебели нос. То је Мо.  Мој… Прочитај
  • Ај лов ју бејбеЈедан град, у њему - џезери, сликари, писци, филозофи и остали, сви жељни славе и кинте. Светла града бејаше велика и на сваком ћошку је био неко од њих... Сликар кредом би исцртавао улицу, људи су му бацали кинту, он би и да… Прочитај
  • Све се вртиИ дође тај тип и каже отвори, маче, љубав - то смо ти и ја. А она се све нешто снебива, хоће да га мучи сто година, а и он би да га мучи сто година, мало је сто. Она оде преко мора, заборави упаљач, њега мучи то где је она са… Прочитај

2 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren