Мајндфак

Кажеш Велики прасак, а? Кажеш да је простор негативна, а материја позитивна енергија? Кажеш да када се то сабере добије се нула? Је л' ме зајебаваш? 

А ко је кликнуо, па се Велики прасак десио? Зашто би се ништа, једна нула, претворило у нешто само од себе? Још се чека Хигзов бозон да нам каже откуд нам маса, а и сами знамо да је маса мама. Што је најгоре, закон о очувању енергије каже да је енергију немогуће уништити, нити ни из чега створити, већ се само може мењати из облика у облик. Заглавили смо овде баћо, и немамо куд. Што неће она нула сама од себе да се сабере, па да нема ни нас, ни пива, колача, мачака, ни Хималаја, ни Америке, ни Сунца, ни прошлости, ни уметности...Ни будућности, наравно. Неће баћо, нема те силе (хаха) која ће натерати ту нулу да се сабере. 

Па чак и да се убијеш, ти уствари остајеш део свемира, део поједу црви, део разнесу људи на ципелама, део упије околина и део оде у земљу...И опет си ту, као да ниси ни отиш'о. Само...Не могу да ти кажем где иде душа, јер ако смо настали, ето, случајно као свет, онда највероватније ни немамо душу. Јебига. 

Е сад, ако изузмемо оне луде теорију о Матрикс свету (оно, ништа није стварно, ко зна каква је стварност блабла) и оне да су нас направили ванземаљци, можда и има истине у оној теорији да је сваки човек универзум за себе. Не мислим буквално као заговорници те теорије, ал' чињеница је да ја не знам шта мислиш ти, и ти не знаш шта мислим ја. Можемо се ми врло добро познавати, али опет нећеш знати о чему размишљам као што ни ја нећу знати о чему размишљаш ти. Свако је неко и зато кажем да је свако од нас као један свет. А ако си поодвојена личност можда је код тебе дошло до великог праска брате. Зезам се мало, остави ти секиру. 

Идеш, на пример, улицом, гледаш излоге, мноштво људи и однекуд се појави она. Није ништа посебно, ал' један осмех ти откачи неке неуроне, окренеш се и одједном немаш масу, нема гравитације, прасак, ал' чак и да она оде, чак и да не потрчиш за њом, нећеш опет бити та "нула", бићеш било шта, ал' никад више на тој "нули". Тежићеш нули, ал' нећеш бити нула, бићеш, што би рекао мој профа - позитивна нула. И сад у глави имаш један нови свет, мало шарен, мало црн, лагано дрхтав, наизглед обичан. Ако је поново не видиш, мислиш да можеш све сам, наћи ћеш је, блабла...Време пролази, а ти се полако окрећеш Богу. Напослетку, већина ствари је у његовим рукама. Кажем већина, јер ипак убрајам ту и ово мало наше воље, јебеш га, сам човек зна да помрси многе конце. Само да помрси, за исправљање ствари треба много више, често изнад наших моћи. 

"Први гутљај из чаше зване "природна наука" направи те атеистом, али на дну чаше чекаће те Бог." Werner Heisenberg 

Јесам ја млад и зелен и још штошта да бих кењао о нечему као што је ово, али јебига, мишљење је као дупе - свако га има. Тако и ја. Не замерите, или замерите, боли ме патка.