"Мајко стара, мене живот вара!" Само тако, одједном, живот постане леп. Мислим, ништа се није променило, и даље сам пропалица, клошар и пијанац, али брате, лепо ми је. Чак иако ме моји најбољи пријатељи више не зову, чак иако сам избрисан са њиховог бројног стања...Мада, кад мало боље размислим, те проклете женетине ми никад и нису биле пријатељи, стално сам се свађао са једном, а остале су глумиле да је све у реду, и сада је крај, видим, нема их више, нема те фолираже више. И није ми криво, терај их све у курац, потрошио сам све и динар вечерас, нема више пара, све за музику и виле, све!
Једно истински добро вече. У прилог томе говори и то да сам остао без пара у десет сати, а нисам понео мало, верујте ми. Данас све за музику, за пиће и ортаке, јебеш сутра, кад дође...па, онда ћемо мислити о томе. Мноштво људи мисли да сам сељак јер слушам староградске и Бају, али верујте ми, не можеш се напити уз Ајрон Мејден или нешто друго...Сви ти бендови, сав тај рок , реп и остало је за аутобусе, блеје, добро, и понеке свирке, али не можеш се напити уз њих, нема тих емоција, не пожелиш да умреш док слушаш пинк флојд или неког другог, то пожелиш само када си пијан у некој биртији, јебига...
Само пуно срце, као вечерас, да ми је...Ништа ми више не би требало...Искулирао бих све скотове, све бичарке не бих ни погледао...Био бих срећан читав живот и умро бих срећан. Ал јебига, овај свет је говно и ту мораш да будеш говно да би опстао...а оно, није тако тешко бити гад, чак је и занимљиво то, овде и сада....Птицо моја, бели лабуде па нек траје само један дан, па нека ме сутра не буде..
0 коментара:
Постави коментар