Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

19. децембар 2011.

Само ја и моје даме

Само седнеш и добро се исплачеш. Плачеш целу ноћ, преспаваш цео дан. И тако пар пута. Након недељу дана, почињеш да мрзиш и њу и људе, мрзиш дрво, мрзиш пингвине, мрзиш све. И ништа ти не ваља. Ништа. Онда почнеш да пијеш...Једна чашица, две, три...Кад престанеш да бројиш и почнеш само да се наливаш, буде ти некако лакше. Мрзиш цео свет и даље, и даље ништа не ваља, ал' то више није битно. 

Када ти понестане пара, продаш телевизор, шта ће ти кад га не гледаш, па правац у неку нову кафану где те још не знају. Попијеш, поједеш, гледаш њедра веселе конобарице, вичеш: "Сипај!", разбијаш чаше и слушаш конобаре како те моле да станеш, а ти вичеш само: "Точи! Још!" Негде пред зору, кад видиш да су тамбураши одавно отишли, устанеш, платиш то све и одлуташ у маглу. Трепнеш и ноге те саме однесу под њен прозор и опет трепнеш, речи саме излазе из уста, свих милион ствари које су ти на памети, урлаш и знаш да урлаш, и знаш да ћеш се кајати, али не можеш да станеш, нека сила те вуче и све док не извичеш све не престајеш. Е мој синовац...

Још си ти зелен. Све док сунца на небу има, биће и жена, да знаш! Штета само што чојек буде тако глуп понекад, па као зауздан коњ, не види ништа осим онога испред себе...Дакле, као што рекох, вињак и таблете против болова...И курва, да. Зовнеш курву, испричате се, изјадаш се к'о прави и после пола сата она устане, помази те по глави и оде. Тад све буде добро. Шта кажеш, ти пишеш, а? 

Е па чујеш, ако пишеш, синко, само је напичи, отерај је у пизду материну, не пиши јој песме, приче, било шта...Не! После, ако се не убијеш, нађи неку женску. И не остављај ништа због ње, чак ни цигарете! Ништа...Трајаће ти дуже и волеће те више. То да знаш. И да знаш...

Нису све жене бичарке. Само оне које ти западну за око. 

Сео сам за сто, црн од мастила и избраздан од милион притисака оловке, ставио папир у машину и почео да пишем. Ја и моје даме, само ја и моје даме.


Слични текстови:

  • Једите код ЏоаПратио сам је на станицу, одлазила је тог дана, а дан је био тмуран, ружан, тако лош за растанке. И вукла је сто кофера, можда не сто, али сигурно два и кажем јој дај ми руку, хтео сам да је држим за руку још тај један, после… Прочитај
  • Можда једномБила је среда послеподне, лош дан као и сваки други, облачио сам изгужвану кошуљу и размишљао куда бих могао да одем, а онда  је неко позвонио. Била је то једна лепа црвена дама, познавао сам је већ дуго и повремено пров… Прочитај
  • Као Кобејн"...ако смо ми ми, онда си ти ја и ја сам ти. И све док будеш ти била ти, а ја будем ја, ми нећемо бити ми", написао је и ставио разливену тачку на крају. Потом је сломио налив-перо и зафрљачио га преко мрачне собе. Чуо се ту… Прочитај
  • О индијанцуЈедна стара прича, ал' од скоро стара. Има једно месец и нешто. Ево је сад, чисто да не зврји ово празно.  Имао сам добар дан данас. Оно као, ла вита е бела...Тај неки фазон. Пробудио ме неки јаук, онако туп и ситан. От… Прочитај
  • Од тамо до 'вамо за часБило је јутро и тај велики глобус је зурио у мене и ја сам зурио у њега. Гледали смо се свет и ја, и он није марио, а мени је било нелагодно, гарантујем, као никад у животу. Након пар тренутака, само сам устао из кревета и ст… Прочитај

2 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren