Само ја и моје даме

Само седнеш и добро се исплачеш. Плачеш целу ноћ, преспаваш цео дан. И тако пар пута. Након недељу дана, почињеш да мрзиш и њу и људе, мрзиш дрво, мрзиш пингвине, мрзиш све. И ништа ти не ваља. Ништа. Онда почнеш да пијеш...Једна чашица, две, три...Кад престанеш да бројиш и почнеш само да се наливаш, буде ти некако лакше. Мрзиш цео свет и даље, и даље ништа не ваља, ал' то више није битно. 

Када ти понестане пара, продаш телевизор, шта ће ти кад га не гледаш, па правац у неку нову кафану где те још не знају. Попијеш, поједеш, гледаш њедра веселе конобарице, вичеш: "Сипај!", разбијаш чаше и слушаш конобаре како те моле да станеш, а ти вичеш само: "Точи! Још!" Негде пред зору, кад видиш да су тамбураши одавно отишли, устанеш, платиш то све и одлуташ у маглу. Трепнеш и ноге те саме однесу под њен прозор и опет трепнеш, речи саме излазе из уста, свих милион ствари које су ти на памети, урлаш и знаш да урлаш, и знаш да ћеш се кајати, али не можеш да станеш, нека сила те вуче и све док не извичеш све не престајеш. Е мој синовац...

Још си ти зелен. Све док сунца на небу има, биће и жена, да знаш! Штета само што чојек буде тако глуп понекад, па као зауздан коњ, не види ништа осим онога испред себе...Дакле, као што рекох, вињак и таблете против болова...И курва, да. Зовнеш курву, испричате се, изјадаш се к'о прави и после пола сата она устане, помази те по глави и оде. Тад све буде добро. Шта кажеш, ти пишеш, а? 

Е па чујеш, ако пишеш, синко, само је напичи, отерај је у пизду материну, не пиши јој песме, приче, било шта...Не! После, ако се не убијеш, нађи неку женску. И не остављај ништа због ње, чак ни цигарете! Ништа...Трајаће ти дуже и волеће те више. То да знаш. И да знаш...

Нису све жене бичарке. Само оне које ти западну за око. 

Сео сам за сто, црн од мастила и избраздан од милион притисака оловке, ставио папир у машину и почео да пишем. Ја и моје даме, само ја и моје даме.