Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

27. децембар 2011.

Будала

И опет ме прогониш...Не знам што, ал' тако ми дође да сада устанем и одем право на твоја врата, да лупам као мученик, као лудак, док не отвориш, док те не видим и онда...мислим да бих се само окренуо и отишао. 

Глава ми је цело вече заривена у шаке, дошла је и та ноћ кад ће да ме спуца патетика, да ме докрајчи. И није проблем што сад ја мислим на тебе, мислио сам и пре минут и пре сат времена и јуче и увек...Проблем сам ја, проблем си ти, јер имаш такав наопак карактер и ја имам наопак карактер и зато се тако добро слажемо или се не слажемо никако...Можда ипак два наопака не чине једно исправно...Ја никад нисам крио ко сам. Знаш и сама - чудан тип, романтик, тврдоглав, често луд...Али...Ја сам те желео само за себе и зато сам мрзео све који су се мотали око тебе, мрзео сам и тебе са њима и често бих прижељкивао да само нека бомба падне с неба на нас ту, све заједно, и не бих је ухватио за тебе, пустио бих да падне, да нас однесе све негде далеко...Не зато што сам лош, него...Не могу да ти објасним. Објашњење је садржано у једном "њах", то ми се увек нађе у глави када пожелим да објасним неке ствари себи, неке ствари о теби и мени. 

Не знам да ли то мој мозак одбија да прихвати икакве измене те илузије коју често сањам и понекад живим или само не умем да објасним шта се то десило, па више немамо обичан однос као пре, луд и баш онако луд, луд, луд, весео и чак и увреде су тада звучале лепо, сећаш се? 

Како год било, не знам где си сад. А ти знаш где сам ја. Ја сам увек ту. У овој пространој соби, радим нешто или још чешће, само лежим на кревету као сад, мртав, размишљам о Бог зна чему.. Можда мало о теби, а остатак лутам негде, не знам ни сам, само трепнем након пет минута, погледам на сат и видим да су прошла већ три сата. И јебем ти, јебем ти, јебем ти! Љут сам. 'Оћу да си ту. 

Џабе године, и даље се понашам као клинац. Да л' сад ово објавити? Нема ништа паметно овде, може само да ме буде срамота зато што сам можда глуп, луд или нешто треће...Недостајеш ми. Ето. То сам хтео да ти кажем, али ратујем са собом, никако да се саставим и само те две речи да кажем. Много причам увек. Вероватно сам зато кретен. Уместо да учим ја пишем ово. Будала. 

4 коментара:

  1. Zvuči poznato... nešto... svašta. Sviđa mi se. I... "njah" objašnjava sve. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Joj, muke.. A Mitice, ja tako vjerujem nekad da snaga misli moze dopreti do nekoga i onda tako ubjedjujem nekoga kao ma znam mislis i ti na mene, kao ubjedjujem tamo nekoga, a zapravo sebe ubjedjujem.. Ma njahh..

    ОдговориИзбриши
  3. Hm. Jebi se Rale, znas. Bolje me lepo gadjas papucom u glavu, ovakve postove ne smem da citam.

    P.S. Srecna ti Nova i vidimo se 2012e, nadam se negde na pocetku. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Маро, дешава се то често. Само њах. :) 


    Алис, немој ми, молим те, никад више тепати, звучи ужасно. :D Не знам да л' је то могуће, ал' пробаћу, па ако успе неће више бити њах. Биће нешто боље. ;)
    Пуфф, опусти се, биће све океј. :) п.с. Хвала, такође. Е, само се јави кад 'оћеш да блејимо, ја сам увек ту, то знаш. Видимо се сељо. :) 

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren