Зора. Сунце полако извирује иза брда док старина чисти пиштоље. На пољу недалеко одатле, два човека стоје и наизглед разговарају као блиски пријатељи. Први је био висок, помало орловског носа, носио је капут и шешир и изгледао је као џентлмен и учењак. Други је био низак, брадат, заврнутих рукава своје сељачке ланене кошуље, изгледајући као фармер, што и јесте био.
Сунце је обливало поље, дугачко и широко, старина је пришао и принео пиштоље. "Бирајте." Узели су пиштоље, ослонили леђа један о другог и отпочели да корачају, споро и одмерено, бројећи. Након десет корака, окренули су се и пуцали. Учењак је упуцао фармера, фармер је промашио и стропоштао се на земљу.
Старина полако извуче своју стару кубуру и испали метак у учењака. Џентлмен се наклони, крв крену да му шикља из уста и и он паде.
"Боље да немам синова, ако већ не могу имати оба", рече старина, а затим се окрену и отпоче орати суву земљу.
0 коментара:
Постави коментар