Хладним данима
пуштам се низ пут...
Ходам кроз стаклени зид
и опстајем потпуно обавијен маглом.
Стојим загледан у путоказ на раскршћу
и све одједном има смисла.
Суштина сломљеног стакла говори да
не можеш начинити корак назад.
Суштина магле говори да је сваки пут
којим идеш онај прави.
Суштина путоказа говори да ћеш ипак
негде стићи, ма како и...
28. фебруар 2014.
О чекињи редова
Па, јутарње сунце је једно од оних заиста пријатних ствари које можеш доживети ако си довољно мазохистичан да устанеш јако рано. С обзиром да је заиста потребно устати јако рано и стати у ред да би се добио било какав званичан папир, ето прилике за јутарње чаролије. Тако је Кокиш Александровић стала у ред испред полицијске станице и посматрала излазак...
27. фебруар 2014.
Како сам покоравао свет
Постојим, па баталим све. Па запалим цигарету, ужасан смрад катрана се осећа, и одлучим да је крајње време да постигнем нешто и заиста не желим да баталим све. Онда баталим све. Кажем јеби се доручку, бријању, писању, пиву, књигама, друговима и мање-више целом свету. Коначно успоставим упориште против света поред топле пећи забленут у филмове о мачкама...