Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

25. децембар 2013.

Ништа не остаје исто

Седим и слушам Дајмонс ин д скај, пуштају на неком радију и заиста се осећам живим, иако сам доручковао месни нарезак чији састав заиста не желим да знам, мада то сазнање ништа не би променило, и даље бих га јео јер човек и нема неког избора када је у питању јефтина храна... Попио сам чоколадно млеко зато јер ето и посматра ме свети Јован са календара, поприлично...

24. децембар 2013.

О крофничастој супер девојчици

Упознао сам пре пар година једну буцмасту девојчицу. Зове се Мивица. У ствари, Милица, али због малих зубића којих као да је имала баш много није умела лепо да каже слово "л". Када сам се је упознао мислио сам да је она само још једна необична буцмаста девојчица (не постоје обичне буцмасте девојчице), али се касније испоставило да сам се грдно преварио....

19. децембар 2013.

О фузији тешких мислилаца

Имам неке мисли великана... И имам много мисли обичњака. Неке сулуде идеје. Јебеш га...  Знаш, ја могу све када ме неко посматра. Сваку идеју могу да реализујем. Сваки подвиг. Да учиним нешто што сматрам да треба учинити. Усамљено мушко друштво повести и банити код неких клинки око логорске ватре (у сред Београда). Дозвати голог лика са десетог...

16. децембар 2013.

О будућности боје фифти шејдс оф греј

Двеста хиљада људи је тражило да буду први становници планете Марс. То је помало застрашујуће. Звучи готово као да се грабе и отимају за ту пустош... Као да кажу - све може, само нећу више да живим овде! Наравно, ми овако бедни немамо технологију ни на месец да запалимо још увек. То ме теши, на неки сулуд начин, и даје ми наду у неко сутра. И сада...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren