Мацо, кажем јој,
сјајна си и волим те.
Она ме гледа,
седне на клупу
у осунчаном парку
и прекрсти ноге.
Онда каже - не верујем ти,
ништа ти не верујем,
ти си скот и женомрзац
и не умеш да осетиш моменте
већ само јуриш
да се увучеш у прве гаће
које сретнеш.
Можда је то и истина,
кажем јој,
али нема места на свету
на ком бих радије био
на ком бих радије био
него у твојим гаћицама.
Сигурно си луд ако мислиш
да ће те те речи некуд одвести.
Не ове, кажем, али неке од њих
вероватно хоће.
Осећам невероватну привлачност
у твом одбијању,
и волим што ниси лак плен.
Да је другачије, не би била занимљива.
Овако, претендујеш да постанеш
жена мог живота.
Она се само насмеје слатко,
још једном прекрсти ноге
погледа ме у очи и
поново се насмеје.
Покушам да је пољубим,
али не да.
Океј, кажем,
мацо, фантастична си
и волим те.
0 коментара:
Постави коментар