Критично јутро

"Ау, колико си ти критичан!", рекла је. 

"Хоћеш да се звекнеш скоро? Да знам, имам неке обавезе, па да одложим за пар дана." 

Рекао сам: "Спусти тај нож" и "Немам појма, вероватно не." 

"А што не?", насмејала се осетивши да смо на безбедном терену. 

"Па, нисам баш ових дана расположен за то." 

"Али било је дана када си био расположен за то?" 

"О, свакако."

"Сва срећа што си лењ."

"Сва срећа. Не би сада седела са овим генијалцем."

"Озбиљно мислиш да си генијалац?"

"Наравно мала."

"Знаш, да сутра умреш, сигурно бих ти дошла на гроб."

"То је лепо чути. Ја бих био сувише тужан да идем било где када би ти умрла."

"Па супер. Нисам знала да толико мариш."

"О, марим ја, јашта. Само што не желим да те претворим у апсолутног кретена показујући ти то."

"Па, могао би мало љубави да покажеш."

"Секс је добар?"

"Секс је океј."

"Ето. Довољно те волим да ти то не показујем."

"Ти си неки заиста чудан тип."

"Зависи из кога угла гледаш. Из мог угла, ја сам сасвим коректан тип. Ти си та која је чудна."

"Ја? Како?"

"Стављаш сву ону шминку, а не стављаш онај јарко црвени кармин који волим. И имаш мачку која те не воли. И пречесто читаш оне сумануте женске часописе са тестовима типа - да ли је ваш мушкарац помало геј? Да не спомињем то што ми не даш да ти додирнем сисе, никад." 

"Ти, ја, соба - одмах."

"Нећеш да ме бијеш ваљда, а?"

"Нећу."

"Лажеш."

"Полази!"

"Знам да лажеш!"

"Нећу те тући пиздо. Дођи."

Пошао сам за њом. Ставила је јарко црвени кармин и бого мој, био је то најбољи пољубац икада. Онда ме је ошамарила и рекла да одлази. Ваљда нисам марио довољно да је зауставим. Али била је врашки добра мала. Помало ћакнута, али добро. Сви ми имамо неки проблем. А они који немају проблем - тек они имају проблем. Заклео сам се да ћу отићи на њен гроб, ако оде пре мене. Било је то јутро када сам се пробудио са генијалном идејом у глави да сјебем све. Једно јутро је довољно за крај било које приче.