Била је то још једна од оних тешких суботњих ноћи које као да никада не пролазе. Као да чуче ту и сати не постоје, минути не постоје, секунде иду толико споро да мораш баш пажљиво да гледаш да би прометио помак. Седео сам на тераси четвртог спрата неке недовршене буржујске куће и гледао у месец. Био је жут и округао. Желео сам да га и она види. Узео сам телефон и позвао је.
Рекла је - хало, рекао сам нешто апсурдно о њеним бутинама, рекла је - будало, рекао сам јој да погледа у месец, рекла је - не могу напоље, у гаћицама сам. Тај месец је требао бити мост између нас, километрима дуг... И замисли ту сцену - ја седим на тераси која је изнад свих врхова кровова у насељу, гледам у жути месец и мислим на њу, а негде тамо, на другој страни, она, потпуно гола, стоји ослоњена на стуб испред куће и гледа тај исти жути месец. Тако нешто би ми било довољно за срећу. Међутим, она није разумела то и ето, због једних гаћица није видела тај месец, месец који више никада није био тако жут...
Запалио сам цигарету са превише катрана, бацио поглед на месец још једном и одшетао полако. Тај месец је био једна чудна чарка, терао ме је да ходам негде, да чиним нешто и будан сањам. Био сам и раније сањар, лоша професија, заиста јесте, али неким људима је једноставно ишчашен осећај за стварност и код њих је све испреплитано. Волео сам да верујем да сам један од њих, да ништа није стварно и да је све стварно, да сам другачији... Иако, наравно, нисам био. Ходао сам улицом, дугом, која води ка мом кревету и црвеној ламперији. Знао сам да нешто није право, да треба да учиним нешто, али нисам знао шта.
Испрва сам мислио да је то нека луда ствар. Да седнем на бус или воз и појавим се код ње? Да одем овако, без динара у џепу негде тамо, преко, и да перем судове у неком илегалном ресторанчићу? Да се попнем на мост и скочим? Да баталим све од љубави до школе и посветим се нечему новом? Свакакве су ми идеје падале на памет. На крају сам се вратио кући, легао у кревет и дуго зурио у ламперију. Онда сам заспао, схвативши да је субота и да зато ништа није право. Мрзим суботе.
Негде тамо, далеко, девојчица са сукњицом преко гаћица је љубила неког типа. Било им је лепо. А тај сањар, мрзитељ субота и класични будалаш је сањао како лежи на кревету и гледа у жути месец. Сањао је будан и заиста је видео тај месец лежећи у кревету. Није био сигуран како, али је знао зашто.
0 коментара:
Постави коментар