Пропадам у поноре
стварности
и питам се
постоји ли неко
довољно моћан
да ме врати у свет
у коме је добар осећај
бити бескористан,
немоћан и сјебан.
Безбрижан и слободан
седим на баштенској столици
док ми вечност говори
како јој је доста мојих срања...
Седим тако са обе руке раширене
и смејем се док се умор гомила
на мом челу, мом носу и у мојим борама...
Вене су зелене, али у њима нема плаве крви...
У леву руку ми је укључен модем,
а у десну кофеински напитак...
И мислим да ништа боље не осликава
ужасност постојања од ове,
пропале,
ужасно раштимоване
песме.
Нек ме неко врати
на последње подешавање
које је функционисало,
на онај тренутак
када ме ништа није болело
и када нисам био лош
и имао сам љубав
или макар илузију те
божанске справе...
Понекад лежим,
уствари увек лежим
и гледам у ламперију
и чини ми се као да се
читав свет може сместити
измећу тих малих чворова
и текстура.
Кунем ти се,
оволико лоше се
нисам осећао
од јуче...
Сутра ће ми вероватно
донети
добро јутро
солидно идентичан дан
и још једно тешко вече
и ноћ...
И тако се вртим у
бесконачној петљи живота...
стварности
и питам се
постоји ли неко
довољно моћан
да ме врати у свет
у коме је добар осећај
бити бескористан,
немоћан и сјебан.
Безбрижан и слободан
седим на баштенској столици
док ми вечност говори
како јој је доста мојих срања...
Седим тако са обе руке раширене
и смејем се док се умор гомила
на мом челу, мом носу и у мојим борама...
Вене су зелене, али у њима нема плаве крви...
У леву руку ми је укључен модем,
а у десну кофеински напитак...
И мислим да ништа боље не осликава
ужасност постојања од ове,
пропале,
ужасно раштимоване
песме.
Нек ме неко врати
на последње подешавање
које је функционисало,
на онај тренутак
када ме ништа није болело
и када нисам био лош
и имао сам љубав
или макар илузију те
божанске справе...
Понекад лежим,
уствари увек лежим
и гледам у ламперију
и чини ми се као да се
читав свет може сместити
измећу тих малих чворова
и текстура.
Кунем ти се,
оволико лоше се
нисам осећао
од јуче...
Сутра ће ми вероватно
донети
добро јутро
солидно идентичан дан
и још једно тешко вече
и ноћ...
И тако се вртим у
бесконачној петљи живота...
поздрав свим мојим пријатељима тамо, свако ко данас чита ово сведочанство треба да слави са мном и мојом породицом јер је све почело као шала за неке људе, а други су рекли да је немогуће. Моје име је Исабелла Етхан и ја сам из Украјине, али се селим у Чикаго у САД са супругом. Срећно сам ожењен, имам двоје деце и дивну жену. Нешто страшно се десило мојој породици, остао сам без посла, а жена је напустила кућу јер нисам могао да бринем о себи и потребама. Моја породица. Она и моја деца у том тренутку. Успео сам девет година, ниједна жена неће да ме издржава да бринем о деци. Покушавам да пошаљем тестове својој жени, али она ме блокира да комуницирам са њом. Покушавам да разговарам са њеном пријатељицом и породицом, али ипак знам да ми неко може помоћи и пријавио сам се тада на толико пријатеља, али они ме и даље неће звати, све док не долази веран дан који никада у животу нећу заборавити. Када сам срео свог старог пријатеља објаснио сам све своје потешкоће и он ми је рекао за сјајну особу која му помаже да нађе добар посао у компанији Цоца Цола и рекао ми је да пише, али ја сам особа која никада не верује у правопис, али ја одлучио да пробам и др Алаба ме је упутио и показао ми шта да радим. У седам дана ручка чини се. Пратите сва упутства и урадите оно што је од мене тражио да урадим добро. Др Алаба је сигуран да ће све проћи како треба и моја жена ће ме поново видети након дивног посла др Алабе. Жена ме зове на непознат број и извињава ми се и рекла ми је да јој стварно недостајем и да се наша деца и моја жена враћају кући. Данас водим компанију Парагон у САД. Препоручујем вам да ако имате било каквих проблема пошаљете е-пошту на овај {дралаба3000@гмаил.цом} или ВхатсАпп преко његовог контакта испод +1(425) 477-2744 Хвала др АЛАБА. и добићете најбољи резултат. Узмите ствари здраво за готово и то ће вам одузети. Желим вам најбоље .......
ОдговориИзбриши