Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

1. септембар 2011.

Рођ

Ах. Данас ми је рођендан. А ја нешто баш и не волим рођендан. Туђе да, али свој не. Јер, јебига, некако, целе године сам весео, ал' на рођендан сам у бедаку. Јер то је једини дан у години кад станем и погледам себе. Не кроз ја-сам-цар маску, него објективно, онако како јесте. Вероватно сам зато у каналу. Ај што сам у каналу, него сам и годину старији. Још тридесет-четрдесет бедака и готово. Мало. Јебем му матер, мало. Мада, вероватно ће ми тамо негде, пред крај, бити пуно. Не доста, него превише. И умрећу срећан. Но, да се вратимо у садашњост. Ја сам млад. Као. И то је то до јаја. Као. И супер пишем. Као. И већина тих супер ствари је као. Јебига. 

Знаш шта је најгора ствар која се човеку деси на рођендан? Када гледаш како ти незнанци честитају рођендан, а знанци не. Ни речи. Ништа. И онда се разочараш. А не би требало. Можда је неког од њих ударио камион ил' немају нет, ил' нешто. Али теби то није битно. Десетак година није мало, милион ствари преко главе заједно претурено. Треба да се јаве, па макар из Јуме. Или не. 

И сад идем до града, да набацим кез на лице, и да будем весели Јанко. Да. А вечерас...Ко зна. Можда напишем причу живота. 

7 коментара:

  1. Хахах "Можда је неког од њих ударио камион ил' немају нет, ил' нешто." Па Мит илити Рале, како год, срећан ти рођендан, све најбоље. :) Ево да ја будем једна од незнанаца која ти честита рођендан. Јер ко зна, можда за пар година будемо супер пријатељи... ;) ♥ све најлепше ти желим! :)

    ОдговориИзбриши
  2. Мелиса, ово је баш изненађење. ;) Хвала. :D ♥ Овакве ствари улепшају човеку дан. :) 

    Хвала Н. И извини што сам кретен. Не могу против себе. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Када гледаш како ти незнанци честитају рођендан, а знанци не. Ни речи. Ништа."Stoka sebicna. -.- Rale, lepo si ovo srocio. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Такав сам ти ја. :) И, знам. ;)

    ОдговориИзбриши
  5. Divno. Potpuna istina, na zalost. Ja nisam srecna za rodjendan, retko kad sam stvarno i iskreno srecna. Ne znam, nemam vise rodjendanske euforije. Kad si dete nekako srecniji si, uzbudjeniji i sve ti je drago i lepo. I ta sva deca su tu nekako iskreno. Kako 'starim' bas na taj dan nekako objektivno sebe pogledam i postavim sebi ono pitanje 'Pa ko me se to setio danas, kome sam vazna?'

    ОдговориИзбриши
  6. Baš tako Alis. Ali "Можда је неког од њих ударио камион ил' немају нет, ил' нешто." Moraš ostaviti tu malu šupljinu, jer iako su lažni ili u najmanju ruku nemarni prijatelji, nemaš druge. 

    Znam da je tako mnogim ljudima, ja sam ovo napisao na svoj rođ. Zato je to takvo kakvo je. 

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren