О фенимисткињама

Вече ми је почело стандарно, опет уз оне чет'ри кураве , не знам ни сам како. Кад год упалим тв, појаве се негде. Да л' то зато што их пуштају на три-чет'ри канала ил' ја једноставно гледам погрешне канале (уствари, тв ми служи као генератор буке, јер, ем' што сам концентрисанији на оно што радим, ем' имам осећај као да имам друштво). Но, у сваком случају, оне су ту, као и синоћ. Као и неколико вечери пре.

Одем на фејсбук, видим статус "Ко може да насмеје жену, може да је натера да уради било шта". Е, јест' ме насмејао. Па бокте, ја кажем две речи, жене трче унаоколо вриштећи од смеха и нуде ми брак, па опет их не могу натерати илити наговорити да уради било шта. Не могу чак ни да их натерам да ме ошамаре. Јер, то су једна тврдоглава говеда. Са мирисном нотом лаванде и офарбаним папцима, да се разумемо, али, ипак говеда. Да, знам да ће ме покрет феминисткиња тужити за клевету, али Бого мој, шта је ту је. Планирао сам вечерас да напишем причу о сусрету са греховима у ходнику једног јефтиног хостела, али сам, за неко чудо, стао, блејао унаоколо, зверао пола чуке у плафон и сада је пола један, а ја сам мртав уморан. Играо неки фудбал са неким психопатама, изломљен сав. Туга. Но, прича сутра, ако буде среће, а ја одох сада у кревет. Ајд, буд'те добри.