Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

21. септембар 2011.

ALL EYEZ ON ME

Јутрос се пробудим, са мудима до зуба. Имам понекад тај осећај моћи, шта да ти кажем. Одврнем Тупака, и одједном, Мићун ми ушета у собу. Нисам до сада веровао, али он баш готиви та кохонес срања. Знаш, да имам утоку, био бих гадан мадафака. Оно као, баш баш. 

Неки људи кажу да реп изазива насиље. То није истина. Реп шири љубав, говори истину као ја и даје ти ветар у леђа, онако баш. Типа, одслушаш "Hit'em up!" и опуштено изађеш пред тенк, са мислима о победи. То ми је до јаја. Некад ми наиђе овакав моменат и онда настане хаос. На пример, од јутрос сам написао две генгста приче, ал' ме срамота да их објавим. И сад се враћам игрици "25 to life", да будем генгста. Иначе преферирам оне у којима је могуће покорити свет, али и убиства пар стотина дилера, клошара, ривалских банди и прљавих полицајаца ће послужити.

Људи кажу, углавном, да се правим паметан. Чек, шкк?! Па ја јесам паметан. Рецимо. Донекле. А и ово је мој блог, јеботе, где ћу да се испразним, ако не овде? Није да тренирам бокс ил' нешто, па да могу да избацим фрустрације из себе ударајући у месо. Мада, имам све предизпозиције. Нос већ ломљен, океј руке, килажу таман за перо лаку категорију. Милина. Ајд, одох да напуним глок, треба слистити some ugly nigga motherfuckers. И, Пак, брате, извини што сам пропустио годишњицу. Ал' ево, сетио сам те се сад, осам дана касније. Одмори мало. Петнаест година, и још си на врху. 


Thug for life. 

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren