Седим на скели и пијем Јелен фреш. Боже, који треш. А онда сиђем доле, попијем литру коле и појачам народњак што у срце дира. И тако, и у овом обичном дану - немам мира. Да пишем не бих, никада више, јер од оваквог живота - не може да се дише. Риме су ми труле, знам, али зато малтер мешам као Никола Ђуричко! Пичко!
Брадат као четник, немам пара да окрећем прасе. Масе је све више и више, и она је сива, не - то само малтер плива. Плива по глави, а не по коси. И зато, смрти коси, однеси све! Јер Јелен фреш више не! Никада, никако! Остаћу тру. Ухватих боју, фино кармелизован, изгледам к'о раста, јеботе буздован!
Поздрав за моје људе, за расположење, за велики мањак сна већ данима и јеботе, израстао ми неки додатни мишић на руци, мислим да сам сада као Рамбо или тако нешто. Ајде, 'ајде, само руке горе!
А ја одох да спавам.
Nekad mislim da si bas kreten... A onda dodjem ovdje, kad ono. I dalje si kreten. :D
ОдговориИзбришиNasmijao si me :)
To što sam ja kreten ne menja činjenicu da sam i ovde kreten. Pre sam bio uživo fin, a ovde romantik. A onda ti sve to svede na kretena. Vi žene ne znate to da razlikujete. Vi'š kakvi sam stihoklepac, romantika na nivou. :D
ОдговориИзбриши