Ноћна смена

Била је то 

још једна од оних

дугих ноћи,

у пекари где смо

месили хлеб за пола града, 

а напољу је било добро

и хладно, 

право време 

за пиво или два,

у добром друштву олињалих

мачака и опијених бескућника.

Неке клинке су играле око уличног светла, 

у малим шорцевима и малим мајичицама

са својих седамнаест година,

увучене у вртлог одрастања, 

опијања и лоших одлука,

само су играле

пијане,

ту,

покрај прозора.

А ми смо месили хлеб за пола града,

и мачор сломљеног репа је ходао по жици,

и свима се мотало исто по глави,

и онима што су савијали переце

и онима што су спремали ђевреке,

и нама, 

али нико није имао муда 

да то каже гласно.

И ћутали смо

радећи посао који не волимо,

јер нико од нас није био хуманиста, 

само протагониста, 

који би убио за једно хладно пиво 

у сумрак

и једну солидно стабилну женку,

за промену.