О дивљим коњима

Све је ово
црно и жуто
и неважно,
и док ти
господари таме
шаљу месечине и
зрикавце,

ти јуриш
дивље коње
свога бића
по планинама
и ливадама
и скривеним шумарцима,
а дивљи коњи
твога бића
беже од тебе
и не можеш

не можеш
их укротити
лепим хаљинама,
ни са мало кармина,
ни укусом опорог вина
и културних мушкараца,

и у овом неважном
свету,
то је једино важно,
да сачуваш
своје дивље коње,
од времена и
зуба злих,
злих и бедних
који ће те
везати


а твоји коњи,
мораш их само пустити
да буду
своји, твоји
и ничији више,
јер запамти
нико те не воли више
од дивљих коња
твога бића.